11 0 020542 17 

Homo, 23.05.2017. mnune

Oprxu-m eyn Bowyun no nojeAHHLw Bojoauh ya yuemhe 3 anuh J'bmbaue Kan
ynpannom cnopy no MauKuh CTetlJaHa n3 Bax-banyxe, Ymuah
(y ,qajbem TeKc'ry: Tymau). npmm: Bnaqe PenanMKe 7 Bax-banyxa. Ipr Penyenuke fipoj

1 (y mam TeKc'ry. rymeno), ,,360r hymn-La npenmery mofione npmeryno
nona 23.05.2017. mnune nor-men



Tymfia ce mujenom rora Haname rymenoj no onmax a HajKacHHje pDKy on 30 nono on
npmjema one npeeyne, no ryxmono Ha anmuunerpaumje" 'rymeHe, 38m-
Hewyuuaal-ba oaxrjeny 'ryxmoua on 23.01.2017. nonmne 33 ,qoc'raBJLaI-Le nchopMaqua 59314 ea
Hymnal-hem npencjenmmne Bnane Penyfijmxe Boumnnon AMepHuKe
momma) Ha npenejennmuny mayrypanmjy ,ELoHanAa TpaMna, Kan no mm aaxrjesy.

oopaanomene

on 21.04.2017. ronm-re, Tymau je npen onum eynom noerHyo ynpanmm cnop npormn
rymene ,,3/60r hy'rax-ba onmmnucrpannje", nernthu no je TymeHoj nana 23.01.2017. nonmne, no oenony
SamHa enofionm npneryna nnqropmonmjamo (,,Cny>KfieH14 rnacHHK PenyG/mke fipoj 20/01. Lia/Lem
renery: npenao oaxrjen na my noeronu onpenene mncopmouuje 59314 ca mymeenum Hymnal-Lem
npenejennmne Boone Penyfimme )Keyhxe unujanonuh (Cjennmeroe AMeprKe
Amuse), Ha npenejennuuny unayrypaunjy flours/ma TpaMna (y nan/Lem remy: mm je yum-Mo
npem uenrpanne rymene. rum Beau nanomme no raj ,.3axrjen" He rpeaa noucmajehuaarm
ea cnmunmm 3mjea/DM 33 mnqropmaunjama Beau ca enymaennm Hymnal-bum unanona Boone
Penyfilmxe (y nonem TeKc'ry: Bnana) je npenoo uenrpannoj nueopnmnu nana 10.02.2017.
nonmne, Ham je moryhe no je 1y>KeHa ra nno amjena. ynaroq rpermpano Kan jenon, mono 6n
raxno not-rynal-be 6mm Heocnonano, jep rymena nnje aamyuxom enojnna re ynpanne ernapn rome
ro oaannjecrmna. Tam no raj ynpaBHn noerynan no mm npyrom aoxrjeny mmje npenmer one rymee.
Kano my rymeno Huje anamnpemeno onmnopuno Ha ,.3axrjen" (on 29.01.2017. rymenoj
je npenao nano 10.02.2017. nonmne ,,>Kan6y asor hyTaI-ba anmunnerpanmje" (y nonem rem-y: 36m
hyTaI-ba onmmnucrpaunje"), nonon uero je npmmuo nonne Koam-rera Ema (y TeKc'ry:
Kafimner) Gpoj 04.1--052-- 20/17 on 15.02.2017. mnm-re Homonyoen Kan ,,0nronop Ha aax'rjes 33 npucryn
mnqropmauujama", mjem je Haneneno na Taj Kofim-rer, neaono 33 nerone nonuee on 23.01. 9022017.
nonmne He pacnoname rpmenum nonouuma, na je ynynen na ee 06pm FeHepanHoM cenperapnjory Bnane 
Mumfiapmnma, am Kano enoje nquecKe Huje ynymo KaGHHe'ry, Hm" je no romma
exonno 30cm, ro je HamH uno je morexoo aamucm pox mjem je rymena Tpefiana no onnyun 
,,3axrjeny" ,,)Kan6m 36m hymn-La rymenoj nono 01.03.2017. mnune 
(y nonem renery: ,,yprenumja") 33 onnyuunane no mj 36m hyTaI-ba anmuunerpaumje" ,,3oxrjeny",
Hanonehm na my je nejocno ,,xo je 14 33mm roerone nonnecne npoenujenmo Koannery, aynyhu no nx je jocno
Haenonno Ha mme rymene", HanoMm-byhu no je SecmcneHo no no Kafimner no ee ofiparrm FeHepanHoM
cere'raijm'y, je noean noerynao no aax'rjesnma 33 npneryn mnqropmaunjama ynyheHHM rymenoj.
momma/o jep ee Honaam neroj arponn. nonojynn no je raxno noc'rynaI-be Him 14 npornnaanoumo jep 30crm
3mm onurrem ynpannom (,,Cny>KfieH14 6poj 13/02, 07/07 14 50/10.
nonem may: 3yr1) 063593ny jonne opraHe no ynponne noerynne none uno eqmoenmje ya 
rpommne no erpox-my, a no nonneene 33 mje nney nonmemn npocnehyjy Hwemum opraHHMa, co uum 
593" je aarpaxmo no 'rymeHa uno npmje no ,.3axrjeny" 36m hy'rax-ba
anmm-mcrpauuje". Llama je Haneo no je "(Tor nano npenao manay Ha ,,hyran.e onmmnuerpaunje" 
ynpannom no aax'rjeay nojn je ramrje nonmmo 'ryxm-mj, a Hemr npemena je 
nonne FeHepam-lor eenperopmjara Gpoj on 15.03.2017. names/Len K30 ,,onronop
Ha >Kan6y", 143 mjer onronopa je jaeno na ce onnocu Ha ynpanmm noc'rynaK no aoxrjeny mju je
nonnuo, npu uemy nanonan onmnopa ymyje na je Taj aax'rjes npocnmjenuo cnum mmnucrapernnmo Ha
noc'rynaA-be H3 romxone nonmemoern, um) noxoayje mnujom nomenyror nonmea FeHepaJIHor eenperapujoro
6pc] on 15.03.2017. nonmne, co am Beau je aanameHo na 14 npeumnpa aax'rjea no mjem

 

2
се води тај други поступак, из чега произилази да тужена и даље није одлучила о његовом првом
„Захтјеву“ и „Жалби због ћутања администрације“ као и „Ургенцији“ коју је поводом тога поднио.
Такође додаје да је Генералном секретаријату дана 22.03.2017. године предао „Појашњење свог другог
захтјева“, указујући да је туженој упутио два захтјева, али да му још увијек на тај први „Захтјев“ није
одговорено, унаточ поменутој „Жалби због ћутања администрације“ и „Ургенцији“ а потом је примио и
допис Генералног секретаријата број 04.2052-1870/17 од 06. 04. 2017. године, уз који је приложен дио
информација које је потраживао тим другим захтјевом, па како је тим дописом тужена одлучивала о
другом захтјеву, одобривши га у мањем дијелу а одбивши га у већем дијелу, туженој је и изјавио жалбу
дана 12.04.2017. године.
Како тужена ни у том другом управном поступку, није поступала правилно и законито, на шта
узгред указује јер је релевантно право примјењиво и на поступак у вези са којим подноси предметну
тужбу, а све како би се предуприједило да тужена и на његов први „Захтјев“ и „Жалбу због ћутања
администрације“ и „Ургенцију“ одговори неправилно, наглашава да је чланом 25. став 1. и 2. ЗОСПИ
предвиђено да јe поступак приступа информацијама управни поступак те да се супсидијарно том закону
примјењује ЗУП, док год му није у супротности, па да ЗУП својим чланом 1, 2. и 3. и Главом XII
прописује да се о правима и захтјевима странака одлучује рјешењима, па да стог разматрајући захтјеве
за приступ информацијама јавни органи одлучују о праву подносиоца из члана 1. став 1. тачка б) и
члана 4. ЗОСПИ да приступи информацијама којима тај орган располаже. Стога, иако се у ЗОСПИ
наводи да се о захтјеву одлучује дописом, поменуте одредбе ЗУП-а нису у супротности са одредбама
ЗОСПИ у погледу врсте акта којим се одлучује о захтјеву подносиоца захтјева, па произилази да се о
праву на приступ информацијама одлучује рјешењем, а што исто то важи и за одлучивање о жалби,
сходно Глави XIV ЗУП-а и одговарајућим одредбама ЗОСПИ, што је својом праксом потврдио и
Окружни суд у Бањалуци. Поред тога је и додао да тужена својим поступањем у предметном управном
поступку, крши и члан VI став 3. Препоруке Р (2002) 2 Комитета министара Савјета Европе државама
чланицама о увиду у службене документе, од 21.02.2002. године, и члан 5. став 4. Конвенције Савјета
Европе о приступу службеним документима (CETS 205), од 18. јануара 2009. године, коју де
ратификовала и Босна и Херцеговина, указујући нарочито на образложење Препоруке (првенствено
параграф 41. образложења) и образложење Конвенције (првенствено параграфи 49, 50. и 51). Сматра да
таквим (не)дјеловањем тужена угрожава његово људско и грађанско право на брз приступ
информацијама, које штите члан 19. Међународног пакта о грађанским и политичким правима (у даљем
тексту: „Пакт”) и члан III Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, јер му
отежава и ускраћује приступ подацима који су беспоговорно јавни, а такође се удара и на темељ
демократије-право јавности да зна, конкретно да се упозна са начином на који се располаже њеним
новцем и радом јавних службеника, који треба да јој полажу рачуне, сходно чему се подрива и његово
право и обавеза као новинара да јавност о таквим питањима благовремено информише, чиме се вријеђа
и његово право да учествује у управљању јавним пословима, које штити члан 25. став 1. тачка а)
„Пакта“.
Из свих изнесених разлога, поготово због тога што тужена ни петнаест дана након што је
примила „Ургенцију“ није ријешила о његовим поднесцима, нити му је доставила било какав други
допис, чиме су испуњени сви формални услови предвиђени чланом 17. Закона о управним споровима
(„Службени гласник Републике Српске“ број 109/05 и 63/11, у даљем тексту: ЗУС) за покретање
предметне тужбе, предлаже да суд донесе пресуду којом се тужба уважава и слиједом тога налаже
туженој да одмах, а најкасније у року од петнаест дана од дана пријема пресуде, одлучи о „Жалби због
ћутања администрације“ а и „Захтјеву“ који је поднио туженој. У прилогу тужбе је и доставио све
доказе на које се у тужби позива.
Предметна тужба је достављена на одговор туженој, па је у име тужене дана 16.05.2017. године
одговор на тужбу дао Генерални секретаријат, наводећи да се тужилац обратио туженој са захтјевом за
приступ информацијама, који је у Централној писарници запримљен дана 10.02.2017. године, те је
прослијеђен Кабинету, који је тужиоцу упутио Одговор под бројем 04.1-052-228/17 од 15.02.2017.
године потписан од стране шефа Кабинета, а на који одговор је тужилац упутио жалбу „због ћутања
администрације“ која је запримљена у Централној писарници дана 01.03.2017. године а у Генералном
секретаријату дана 03.03.2017. године, па је поводом поднесене жалбе Генерални секретаријат од
тужиоца затражио прецизирање захтјева (Одговором на жалбу под бројем 04.2-052-1870-1/17 од
15.03.2017. године) уз обавјештење да је тужиочев захтјев прослијеђен свим министарствима (дописом
број 04.2-052-1870/17 од 15.03.2017. године), након чега је тужилац Генералном секретаријату упутио
дана 22.03.2017. године „Појашњење захтјева за приступ информацијама“, позивајући се на поменути
допис Генералног секретаријата број 04.2-052-1870/17 од 15.03.2017. године, па је на основу
појашњеног захтјева тужиоца, Генерални секретаријат тужиоцу доставио, уз наведени допис број 04.2-

 3
052-1870/17 од 06.04.2017. године, тражене податке, а тужилац је на такав одговор упутио жалбу на
првостепени допис број 04.2-052-1870/17 од 06.04.2017. године. Посебно се у одговору на предметну
тужбу, истиче да је непознато да постоји жалба на „првостепени допис“, нити да постоји неки
„првостепени“ или „другостепени“ допис, па је Генерални секретаријат ту жалбу схватио као
изражавање незадовољства тужиоца у погледу садржаја одговора, што је његово апсолутно право да
буде „задовољан“ или „незадовољан“, па Генерални секретаријат сматра да је у потпуности одговорио
на сва питања цитирајући број и датум путног налога и број рјешења за свако појединачно путовање,
као и податке о трошковима по аналитици за свако службено путовање појединачно (како то произлази
из Прегледа службених путовања предсједнице Владе у 2015, 2016. и 2017. години, који је достављен
тужиоцу а чији примјерак се и налази у спису предмета, а који Преглед садржи рјешење о одобрењу
службеног путовања, путни налог и трошкове репрезентације). Имајући у виду све наведено, Генерални
секретаријат сматра да до „ћутања администрације“ није дошло, с обзиром да су Кабинет и Генерални
секретаријат, са тужиоцем од момента подношења захтјева од 10.02.2017. године па до 06.04.2017.
године, били у сталном писаном контакту у више наврата, сходно чему предлаже да се предметна тужба
„одбаци као неоснована“.
С обзиром да је тужилац приликом подношења тужбе, преузео Јединствени приступни код (ЈПК)
за приступ судским предметима путем „Web“ странице у овом судском предмету, дана 18.05.2017.
године је доставио поднесак назван „Примједба на одговор тужене на тужбу и ургенција за рјешавање
проблема“ истичући да је тужена својим одговором на предметну тужбу потврдила да је поистовјетила
два одвојена управна поступка, занемаривши први од два различита, али по природи потраживаних
информација слична, захтјева за приступ информацијама које јој је предао, будући да се поменутим
одговором на предметну тужбу тужена искључиво осврће на захтјев запримљен дана 10.02.2017. године
(у даљем тексту „фебруарски захтјев“), док ранији захтјев који је примила дана 23.01.2017. године (у
даљем тексту „јануарски захтјев“) уопште и не спомиње, иако се ради о два одвојена управна поступка,
па тако да се предметна тужба тиче првог управног поступка отпочетог пријемом „јануарског захтјева“,
а не другог управног поступка отпочетог пријемом „фебруарског захтјева“, додајући да је тужена и
одлучила о „фебруарском захтјеву“, на шта је он изјавио жалбу. У вези с наведеним истиче да тужена
суду и није прослиједила „јануарски захтјев“, као ни „Жалбу на ћутање администрације“ по том
захтјеву, а такође ни „Ургенцију“ у том поступку, сходно чему препоручује суду да туженој врати све
списе другог управног поступка, како би тужена и могла благовремено да одлучи о жалби коју је у том
поступку изјавио, а да насупрот томе суд и донесе одлуку по предметној тужби.
Размотривши тужбу и прилоге уз тужбу, сходно одредбама члана 30. ЗУС-а, као и достављени
одговор од стране тужене а и све списе предмета, одлучено је као у изреци ове пресуде из сљедећих
разлога:
Чланом 7. став 1. ЗУС-а је прописано да се управни спор може водити само против коначног
управног акта, а коначни управни акт у смислу члана 13. истог закона је акт против кога се не може
изјавити жалба, што значи акт другостепеног органа у случајевима гдје постоји другостепени орган или
пак акт првостепеног органа у случајевима гдје прописима није предвиђено рјешавање по жалби на акте
првостепеног органа. Као изузетак од принципа прописаног чланом 7. наведеног закона, предвиђена је
могућност покретања управног спора када надлежни орган о захтјеву, односно о жалби странке није
донио одлуку, такозвано „ћутање администрације“. С тим у вези је одредбом члана 17. ЗУС-а прописано
да ако другостепени орган није у року од 60 дана или посебном пропису одређеном краћем року донио
рјешење по жалби странке против рјешења првостепеног органа, а не донесе га ни у даљем року од 15
дана по поновљеном тражењу, странка може покренути управни спор као да јој је жалба одбијена (став
1), а на начин прописан у ставу 1. тог члана може поступити странка и кад по њеном захтјеву није
донио рјешење првостепени орган у року утврђеном законом, против чијег акта нема мјеста жалби
(став 2), а ако првостепени орган против чијег акта има мјеста жалби није у року од 60 дана или у
посебним прописом одређеном краћем року донио рјешење по захтјеву, странка има право да поднесе
жалбу другостепеном органу, те против рјешења другостепеног органа странка може покренути
управни спор, а може га под условима из става 1. тог члана покренути иако тај орган не донесе рјешење
(став 3).
Одредбом члана 232. ЗУП-а је прописано да се рјешење по жалби мора донијети и доставити
странци чим је то могуће, а најкасније у року од два мјесеца рачунајући од дана предаје жалбе, ако
посебним прописом није одређен краћи рок.
С друге стране, одредбом члана 14. ЗОСПИ је прописано да по пријему захтјева за приступ
информацији, надлежни јавни орган предузима све редовне мјере да прикупи захтјеване информације и
размотри све чињенице и околности које су значајне за обраду захтјева (став 1), па ако се одобри
приступ информацији, било дјелимичној или цијелој информацији, надлежни јавни орган дописом о

 4
томе обавјештава подносиоца захтјева (став 2), а ако се одбије приступ информацији надлежни јавни
орган о томе обавјештава подносиоца захтјева, који допис (мада би правилније било рјешење, како то и
тужилац истиче, будући да се у складу са чланом 190. ЗУП-а о захтјеву странке одлучује рјешењем, што
је уосталом и прописано чланом 14. став 3. Закона о слободи приступа информацијама у Босни и
Херцеговини - „Службени гласник Босне и Херцеговине“ број 28/00 и 45/05) треба да: под а) садржи
законски основ за статус изузећа информације, уз навођење чланова закона на које се позива, сва
материјална питања која су важна за одлуку, што укључује и узимање у обзир фактора јавног интереса;
и под б) обавјештава подносиоца захтјева о праву подношења жалбе одређеном органу, а што укључује
неопходне податке за контакт са таквим органом, крајњи рок за подношење жалбе као и трошкове
подношења жалбе, с тим да тај допис упућује подносиоца захтјева на право да се обрати Омбудсману
Републике Српске и садржава неопходне податке за контакт са том канцеларијом (став 3), а рок за
обавјештавање подносиоца захтјева како је утврђено у ставу 2. и ставу 3. тог члана је 15 дана од дана
пријема захтјева. То све значи да уколико се од стране јавног органа, од којег је затражен приступ
информацијама, не удовољи захтјеву у року од 15 дана од подношења захтјева, предвиђена је могућност
подношења жалбе одређеном органу, а трајање тог рока за жалбу није истина тим законом прописано
али би по мишљењу овог суда требало износити 15 дана, што је у смислу и духу тог закона имајући у
виду Препоруку Рец (2002.) Комитета министара СЕ, коју је прихватила и Босна и Херцеговина а којом
је предвиђена хитност поступања по захтјеву за слободу приступа информацијама.
Поред тога, одредбом члана 19. ЗОСПИ је и прописано да сваки јавни орган именује
службеника за информисање који обрађује захтјеве сачињене у складу са тим законом, а након
именовања тог службеника његово име и подаци за контакт достављају се Омбудсману Републике
Српске, а чланом 20. истог закона је прописано да сваки јавни орган доставља водич, којим се сваком
лицу омогућава приступ информацијама под контролом јавног органа укључујући информације
потребне за обраћање јавном органу и његовом службенику за информисање, а који водич се доставља
Омбудсману Републике Српске, свакој јавној и свакој правној библиотеци у Босни и Херцеговини и кад
је могуће путем Интернета, а доступан је на захтјев. То све и значи да подносиоци захтјева и имају
могућност да се упознају са поступком подношења захтјева а и изјављивањем жалбе, уколико се не
удовољи њиховом захтјеву.
Осим тога, чланом 25. истог закона је и прописано да уколико су одредбе „Закона о државној
управи“, ЗУП-а и ЗУС-а или других закона који су на снази у Републици Српској у супротности са
ЗОСПИ, примјењиваће се одредбе ЗОСПИ (став 1), с тим да се тим законом не умањују права ни
обавезе лица која се односе на приступ информацијама како је регулисано законима о судском поступку
(став 2), а нарочито се ЗОСПИ не умањују права физичког или правног лица која се односе на
подношење жалбе у управном поступку и права на разматрање предмета пред судом (став 3).
Према садржају предметне тужбе, неспорно произилази да је тужилац и поднио туженој дана
23.01.2017. године поменути „Захтјев“ за приступ информацијама у вези са службеним путовањем
предсједнице Владе, у Вашингтон (Сједињене Америчке Државе) на предсједничку инаугурацију
Доналда Трампа (који захтјев је тужилац у својој „Примједби на дати одговор од стране тужене“
означио као „јануарски захтјев“), а који се односио на достављање информација у вези са боравком
предсједнице Владе у Вашингтону, по 11 тачака којима су затражене све позивнице за присуство
инаугурацији упућене предсједници Владе, све улазнице за присуство инаугурацији упућене
предсједници Владе, сва повратна документа достављена предсједници Владе уз позивнице и улазнице,
коверте у којој су достављена документа, странице и дијелови свих књига Владе, картотека, базе
података, регистара и слично у које Влада и њене службе заводе предмете, и то оне странице на којима
је заведен пријем докумената и пошиљака везаних за наведено службено путовање, одлуку или рјешење
о службеном путовању, налог за службено путовање, све уплатнице, налози за пребацивање средстава и
други акти којима се налаже уплаћивање аконтације на име трошкова службеног путовања, обрачун
путних трошкова службеног путовања, писани извјештај предсједнице Владе о службеном путовању,
све доказе по оствареним трошковима службеног путовања. На тај „Захтјев“ је неспорно стављен
пријемни штамбиљ Министарства управе и локалне самоуправе Републике Српске од 23.01.2017.
године, како то и произилази из фотокопије тог захтјева упућеног туженој, који примјерак је тужилац и
доставио уз предметну тужбу, па постојање тог захтјева се такође потврђује и поменутим Одговором
Кабинета број 04.1-052-228/17 од 15.02.2017. године у којем је наведено да тај кабинет поводом
поднесених захтјева тужиоца од 23.01.2017. године и 09.02.2017. године (предметни „Захтјев“), не
располаже траженим подацима (те да се евиденција о путним налозима, исплаћеним дневницама за
службена путовања и другим трошковима везаним за службена путовања води појединачно у
Генералном секретаријату и министарствима).

 5
Такође је неспорно да је тужилац дана 10.02.2017. године и поднио туженој „Жалбу због ћутања
администрације“, односно неодлучивања по његовом поменутом „Захтјеву“ (од 23.01.2017. године –
тзв. „јануарски захтјев“), на којој жалби (од 09.02.2017. године) упућеној туженој је и стављен пријемни
штамбиљ Министарства управе и локалне самоуправе Републике Српске дана 10.02.2017. године, што и
произилази из фотокопије наведене жалбе коју је тужилац доставио у прилогу предметне тужбе, па да је
након тога такође туженој и доставио „Ургенцију“ за одлучивање по тој „Жалби због ћутања
администрације“ а и поменутом „Захтјеву“ (од 23.01.2017. године – тзв. „јануарски захтјев“), а на коју
„Ургенцију“ је и стављен пријемни штамбиљ Министарства управе и локалне самоуправе Републике
Српске дана 01.03.2017. године, како то и произилази из примјерка те „Ургенције“ коју је тужилац
доставио овом суду.
Из свега наведеног неспорно и произилази да су испуњени услови за подношење тужбе „због
ћутања администрације“ поводом поднесеног „Захтјева“ тужиоца (од 23.01.2017. године - тзв.
„јануарски захтјев“), као и одлучивања овог суда у том смислу примјеном члана 17. став 3. у вези става
1. ЗУС-а.
Због тога, будући да се ЗУС супсидијарно и примјењује у предметној правној ствари, тужба
тужиоца се указује основаном, па како ни остали наводи тужиоца и наводи тужене из одговора на
тужбу, нису могли утицати на другачије рјешавање предметног управног спора, и одлучено је као у
изреци ове пресуде, на основу овлашћења из члана 31. став 4. ЗУС-а.
При томе ваља и истаћи да је без утицаја и неспорна чињеница да је тужилац поднио и други
захтјев за приступ информацијама од дана 10.02.2017. године (тзв. „Фебруарски захтјев“) захтијевајући
да му се доставе копије информација о свим службеним путовањима сваког од чланова Владе, што
подразумијева министре и предсједницу Владе а обухвата свако њихово службено путовање, од дана
18.12.2014. године до дана подношења тог захтјева, а на који захтјев је и стављен такође пријемни
штамбиљ Министарства управе и локалне самоуправе дана 10.02.2017. године, што и произилази из
копије тог захтјева, који је тужилац ради појашњења и доставио овом суду, а поводом којег захтјева је,
како то тужена и наводи у одговору на предметну тужбу, и доставила (уствари Генерални секретаријат)
поменути „Преглед“ службених путовања у иностранству предсједнице Владе за 2015, 2016. и 2017.
годину“, а у прилогу свог Одговора број 04.2-052-1870/17 од 06.04.2017. године, а на који одговор је
тужилац, што и сам наводи, а и што произилази из списа предмета, изјавио жалбу на којој је стављен
пријемни печат Министарства управе и локалне самоуправе дана 12.04.2017. године, како то и
произилази из примјерка те жалбе коју је тужилац такође доставио овом суду, а ради појашњења да тај
други захтјев од 10.02.2017. године (тзв. „фебруарски захтјев“) а о којем је тужена „дјелимично“
одлучила и поводом којег је он и изјавио жалбу (која је запримљена дана 12.04.2017. године) и није
предмет ове тужбе, како је то све тужилац и објаснио својим „Појашњењем захтјева за приступ
информацијама“ упућеног Генералном секретаријату (који је то појашњење запримио дана 22.03.2017.
године).
Записничар
Зубовић Љиљана

Судија
Бојовић Душко