CTATYT



Balsa 2012. 

На основу члана 64. став (2) алинеја б) и члана 157. Закона о високом
образовању („Службени гласник Републике Српске“, број 73/10 и 104/11), Сенат
Универзитета у Бањој Луци, на 62. сједници одржаној 12.04.2012. године, д о н o с и

СТАТУТ
УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ
I

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
(1) Овим Статутом ближе се уређују: аутономија, права и обавезе Универзитета у
Бањој Луци (у даљем тексту: Универзитет) према оснивачу и овлаштења у
правном промету; назив, сједиште и дјелатност Универзитета; заступање и
представљање Универзитета; основи организације; органи и начин рада;
управљање и руковођење Универзитетом; права и обавезе факултета, академија
умјетности и института (организационе јединице) у правном промету;
обављање наставно-научног, научно-истраживачког, стручног или умјетничког
рада, поступак избора у академска звања; начин остваривања права и обавеза
особља и студената; организовање особља и студената; обезбјеђење квалитета
студијских програма, наставе и услова студирања; јавност рада; евиденције и
јавне исправе; признавање страних високошколских исправа; квалификација и
периода студирања; финансирање Универзитета, као и друга питања од значаја
за рад Универзитета.
(2) Граматички изрази употријебљени у овом Статуту за означавање мушког или
женског рода подразумијевају оба рода.
Члан 2.
(1) Универзитет је јавна високошколска установа која се бави наставно-научним,
научно-истраживачким и умјетничким радом, организује и изводи академске и
струковне студије у најмање пет различитих студијских програма, из најмање
три области образовања: образовање; хуманистичке науке и умјетност;
друштвене науке; природне науке; инжењерство, производне технологије и
грађевинарство; пољопривреда, медицина, здравство и социјална заштита;
услуге. Универзитет је опредијељен да сарађује са пословном заједницом те
другим високошколским установама из земље и иностранства.
(2) Факултети, академија и институт у саставу Универзитета су: Академија
умјетности, Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет, Економски факултет,
Електротехнички факултет, Машински факултет, Медицински факултет,
Пољопривредни факултет, Правни факултет, Природно-математички факултет,
Рударски факултет, Технолошки факултет, Факултет политичких наука,
Факултет физичког васпитања и спорта, Филолошки факултет, Филозофски
факултет, Шумарски факултет (у даљем тексту: факултети/Академија) и
Институт за генетичке ресурсе (у даљем тексту: Институт).
2

 (3) Називи и врста студијских програма који се изводе на Универзитету утврдиће
се статутима факултета/Академије.
Члан 3.
(1) Висока школа унутрашњих послова је придружена чланица Универзитета.
(2) Међусобна права и обавезе Универзитета и Високе школе унутрашњих
послова, а нарочито академска питања, регулисаће се посебним уговором.
Члан 4.
(1) Универзитет је аутономан у обављању своје дјелатности.
(2) Аутономија Универзитета нарочито је заснована на:
1) академским слободама и академској аутономији;
2) отворености према јавности;
3) избору органа управљања и других руководних тијела;
4) избору академског особља и њиховог промовисања у научна и академска
звања;
5) самосталном развоју и примјени наставних планова и програма и
истраживачких пројеката;
6) слободи научног, умјетничког и технолошког истрaживања и
стваралаштва;
7) утврђивању критеријума за упис студената и правила студирања;
8) организацији и извођењу студија, креирању студијских програма, провјери
знања и издавања диплома и других јавних исправа;
9) сарадњи и удруживању са другим високошколским институцијама у
Републици Српској, Босни и Херцеговини и иностранству;
10) располагању и управљању имовином у власништву и финансијским
средствима из својих прихода по свим основама;
11) утврђивању унутрашње организације;
12) запошљавању особља;
13) закључивању уговора за робу и услуге.
Члан 5.
(1) Објекти Универзитета су неповредиви.
(2) Војни органи, полиција и други органи за гоњење и спречавање кривичних или
прекршајних дјела немају приступ објектима и имовини Универзитета, без
одобрења ректора Универзитета или лица које он овласти.
(3) Изузетно, у циљу спречавања извршења кривичног дјела или заустављања
извршења кривичног дјела, органи из става (2) овог члана могу предузети
неопходне мјере, с тим да се о предузетим радњама одмах обавијести надлежни
орган Универзитета.
Члан 6.
(1) Назив Универзитета је: Универзитет у Бањој Луци.
(2) Оснивач Универзитета је Народна скупштина Републике Српске.
(3) Одговорност, права и обавезе оснивача према Универзитету утврђени су
Законом о високом образовању (у даљем тексту: Закон) и подзаконским актима
у складу са Законом.
3

 (4) Датум оснивања Универзитета је 07.11.1975. године.
(5) Сједиште Универзитета је у Бањој Луци, Универзитетски град - Булевар
војводе Петра Бојовића 1А.
Члан 7.
(1) Универзитет има својство правног лица и у правном промету одговара свом
својом имовином.
(2) Оснивач је супсидијарно одговоран за обавезе Универзитета.
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)

(1)

(2)
(3)
(4)
(5)

Члан 8.
Универзитет има свој знак, суви печат (жиг), печат, штамбиљ и заставу.
Универзитет има и универзитетска обиљежја.
Универзитетска обиљежја су ректорски ланац и тога (огртач) за ректора, тога за
проректоре и декански ланац и тога за декане.
Изглед, садржину и употребу знака, универзитетских обиљежја и заставе
Универзитета утврђује Сенат Универзитета посебним актом.
Факултети, Академија и Институт могу имати своје симболе и обиљежја, који
се користе и истичу само уз обиљежја Универзитета.
Члан 9.
Печат Универзитета је округлог облика пречника 35 мм (велики печат),
односно 25 мм (мали печат) и садржи знак Универзитета и текст: Универзитет у
Бањој Луци, исписан ћириличним писмом, као и текст на енглеском језику
«University of Banja Luka».
Суви печат (жиг) Универзитета је идентичног облика као печат из претходног
става овог члана и употребљава се за овјеру диплома које издаје Универзитет.
Универзитет има штамбиљ за пријем и отпрему поште, правоугаоног облика, са
текстом печата и простором за број дјеловодног протокола и датум.
Факултет, Академија и Институт користе печат и штамбиљ Универзитета
допуњен својим називом, а други облици институционалног организовања само
по овлаштењу Управног одбора.
Ректор Универзитета ће посебним актом регулисати број и начин употребе, али
и коришћења печата и штамбиља Универзитета.

Члан 10.
(1) У својим дјелатностима, факултети и Академија имају право и обавезу служити
се називом, знаком и заставом Универзитета те их у цијелости или дјелимично
уносити у своја обиљежја.
(2) У осталим случајевима употребу назива, знака и заставе одобрава Управни
одбор Универзитета.
Члан 11.
(1) Универзитет има повељу, плакету и захвалницу које садрже знак Универзитета,
а додјељују се заслужним установама, организацијама и појединцима који су
својим радом допринијели развоју и афирмацији Универзитета.

4

 (2) Ближе одредбе о додјељивању повеље, плакете, захвалнице и других
универзитетских признања, као и o њиховом садржају, утврђују се посебним
актом који доноси Сенат Универзитета.
Члан 12.
Дан Универзитета је 7. новембар.
(1)
(2)
(3)
(4)

II

Члан 13.
На Универзитету је у службеној употреби српски језик, са равноправном
употребом ћириличног и латиничног писма.
Наставници и сарадници запослени на Универзитету могу одржавати
предавања и друге облике наставе на српском, хрватском или бошњачком
језику, по властитом избору.
Студенти на Универзитету могу полагати испите на српском, хрватском или
бошњачком језику, по властитом избору.
На Универзитету се настава или њен дио може организовати и изводити и на
неком од страних језика, у складу са Законом.
ДЈЕЛАТНОСТ УНИВЕРЗИТЕТА

(1)
(2)

(3)
(4)

Члан 14.
Основна дјелатност Универзитета је област високог образовања.
У оквиру дјелатности високог образовања, Универзитет обавља образовну,
наставну, научно-истраживачку, умјетничку, експертско-консултантску и
издавачку дјелатност, а може обављати и друге послове којима се
комерцијализују резултати научно-истраживачког рада, под условом да се тим
пословима не угрожава квалитет наставе.
Универзитет обавља дјелатност непосредно или преко својих факултета,
Академије и Института.
Универзитет пружа једнаке услове свима, без директне или индиректне
дискриминације на основу пола, расе, сексуалне оријентације, физичког
недостатка, брачног стања, боје коже, језика, вјероисповијести, политичког или
другог мишљења, националног, етничког или социјалног поријекла, везе са
неком националном заједницом, имовине, статуса стеченог рођењем, броја
година или неког другог статуса, положајa или околности.
Члан 15.

(1) Дјелатности Универзитета су:
1) 85.42 - високо образовање,
2) 85.59 - остало образовање, д.н.
3) 85.60 - помоћне услужне дјелатности у образовању,
4) 01.10 - гајење једногодишњих усјева,
5) 01.11 - гајење житарица (осим риже), махунарки и сјемења уљарица,
6) 01.21 - гајење грожђа,
7) 01.22 - гајење тропског и суптропског воћа,
8) 01.23 - гајење агрума (цитруса),
5

 9)
10)
11)
12)
13)
14)
15)
16)
17)
18)
19)
20)
21)
22)
23)
24)
25)
26)
27)
28)
29)
30)
31)
32)
33)
34)
35)
36)
37)
38)
39)
40)
41)
42)
43)
44)
45)
46)

01.24 - гајење језгричастог и коштуњавог воћа,
01.25 - гајење бобичастог, орашастог и осталог воћа,
01.26 - гајење плодова уљарица,
01.27 - гајење биљака за прављење напитака,
01.62 - помоћне дјелатности у узгоју животиња,
02.40 - помоћне услужне дјелатности у шумарству,
18.13 - услуге припреме за штампу и објављивање,
18.14 - књиговезачке и припадајуће услужне дјелатности,
18.20 - умножавање (репродукција) снимљених записа,
25.73 - производња алата,
26.20 - производња рачунара и периферне опреме,
26.51 - производња инструмената и апарата за мјерење, испитивање и
навигацију,
28.29 - производња осталих машина за општу намјену, д.н.,
28.41 - производња машина за обраду метала,
28.49 - производња осталих алатних машина,
28.99 - производња осталих машина за специјалну намјену, д.н.,
46.62 - трговина на велико алатним машинама,
46.69 - трговина на велико осталим машинама и опремом,
46.90 - неспецијализована трговина на велико,
47.41 - трговина на мало рачунарима, периферним јединицама и софтвером
у специјализованим продавницама,
47.61 - трговина на мало књигама у специјализованим продавницама,
47.62 - трговина на мало новинама, папиром и писаћим прибором у
специјализованим продавницама,
47.64 - трговина на мало спортском опремом у специјализованим
продавницама,
55.90 - остали смјештај,
56.29 - остале дјелатности припреме и послуживања (доставе) хране,
56.30 - дјелатности припреме и послуживања пића,
58.11 - издавање књига,
58.13 - издавање новина,
58.14 - издавање часописа и периодичних публикација,
58.19 - остала издавачка дјелатност,
59.20 - дјелатности снимања звучних записа и издавање музичких записа,
62.01 - рачунарско програмирање,
62.02 - дјелатности савјетовања о рачунарима, тј. о рачунарским
системима,
62.09 - остале услужне дјелатности које се односе на информационе
технологије и рачунаре,
63.11 - обрада података, хостинг и припадајуће дјелатности,
63.12 - интернетски портали,
68.20 - изнајмљивање и пословање сопственим некретнинама или
некретнинама узетим у закуп (лизинг),
69.20 - рачуноводствене, књиговодствене и ревизорске дјелатности;
дјелатности савјетовања који се односе на порез,
6

 47)
48)
49)
50)
51)
52)
53)

70.21 - односи са јавношћу и дјелатности саопштавања,
70.22 - савјетовање које се односи на пословање и остало управљање,
71.11 - архитектонске дјелатности,
71.12 - инжењерске дјелатности и с њима повезано техничко савјетовање,
71.20 - техничко испитивање и анализа,
72.11 - истраживање и експериментални развој у биотехнологији,
72.19 - остало истраживање и експериментални развој у природним,
техничким и технолошким наукама,
54) 72.20 - истраживање и експериментални развој у друштвеним и
хуманистичким наукама,
55) 73.11 - агенције за рекламу и пропаганду,
56) 73.20 - истраживање тржишта и испитивање јавног мњења,
57) 74.30 - дјелатности преводилаца и тумача,
58) 75.00 - ветеринарске дјелатности,
59) 82.19 - фотокопирање, припрема докумената и остале специјализоване
канцеларијске помоћне дјелатности,
60) 82.30 - организација састанака и пословних сајмова,
61) 86.21 - дјелатности опште медицинске праксе,
62) 86.22 - дјелатности специјалистичке медицинске праксе,
63) 86.23 - дјелатности стоматолошке праксе,
64) 86.90 - остале дјелатности здравствене заштите,
65) 90.03 - умјетничко стваралаштво,
66) 91.01 - дјелатности библиотека и архива,
67) 91.04 - дјелатности ботаничких и зоолошких вртова и природних резервата,
68) 93.11 - рад спортских објеката,
69) 93.19 - остале спортске дјелатности,
70) 93.29 - остале забавне и рекреативне дјелатности,
71) 94.11 - дјелатности пословних удружења и удружења послодаваца,
72) 94.12 - дјелатности струковних удружења,
73) 94.99 - дјелатности осталих организација на бази учлањења, д.н.,
74) 95.11 - поправка рачунара и периферне опреме.
(2) Универзитет је овлаштен за обављање спољнотрговинског промета и услуга у
спољнотрговинском промету у оквиру регистроване дјелатности.
Члан 16.
(1) Дјелатност Универзитета и његових организационих јединица је јавна.
(2) Универзитет и организационе јединице периодично, на погодан начин,
обавјештавају јавност о својој дјелатности.
(3) Остваривање начела јавности не може бити у супротности са интересима
Универзитета.
III

ОРГАНИЗАЦИЈА УНИВЕРЗИТЕТА

Члан 17.
(1) Универзитет је организован на начин да интегрише више организационих
јединица које чине цјеловитост рада Универзитета.
7

 (2) Организационе јединице из става (1) овог члана немају статус правног лица и
иступају у правном промету под називом Универзитета и под својим називом.
1.
(1)
(2)

(3)
(4)

Права и обавезе организационих јединица у правном промету
Члан 18.
Организационе јединице у правном промету са трећим лицима имају
ограничена овлашћења у оквиру уписане дјелатности Универзитета.
Организациона јединица располаже новчаним средствима која се воде на
рачуну организационе јединице, а који отвара Универзитет у складу са
прописима за обављање платних трансакција, у складу са финансијским планом
Универзитета и финансијским планом организационе јединице.
Организационе јединице доносе своје статуте који морају бити у складу са
Законом и овим Статутом.
Статут организационе јединице усваја наставно-научно/наставно-умјетничко/
научно вијеће организационе јединице, уз претходну сагласност Сената и
Управног одбора, у складу са њиховим надлежностима.

Члан 19.
(1) У правном промету организациону јединицу заступа и представља декан или
директор организационе јединице у границама овлашћења утврђених Законом и
Статутом Универзитета и статутом организационе јединице.
(2) Декан, односно директор организационе јединице из става (1) овог члана
одговоран је пред законом за све радње и поступке којима је дошло до повреде
закона, општих аката Универзитета, или других прописа у организационој
јединици коју заступа и представља.
Члан 20.
Организационе јединице располажу властитим средствима, оствареним у складу са
Законом, подзаконским актима и општим актима Универзитета.
2.

Структура организационих јединица Универзитета

Члан 21.
(1) Факултет је организациона јединица Универзитета која развија наставни и
научно-истраживачки рад као основ своје дјелатности.
(2) Академија умјетности је организациона јединица Универзитета која развија
наставни рад, умјетничко стваралаштво и научно-истраживачки рад као основ
своје дјелатности у подручју умјетности.
(3) Институт је организациона јединица која изводи научно-истраживачки рад као
основ своје дјелатности.
Члан 22.
(1) Здравственој установи којој је на основу посебног закона додијељен назив
болница или клинички центар, одлуком Сената може се додијелити назив
универзитетска болница или универзитетски клинички центар, под условом да
8

 испуњава све прописане педагошке, научне и стручне критеријуме за извођење
наставе и научно-истраживачког рада на универзитетским студијама.
(2) На приједлог факултета, Сенат додјељује статус наставне базе здравственој или
другој установи која испуњава све прописане педагошке, научне и стручне
критеријуме за извођење наставно-научног и научно-истраживачког рада на
универзитетским студијама.
(3) Однос наставне базе и факултета, односно Универзитета, ближе се уређује
уговором о научно-наставној и пословној сарадњи.
Члан 23.
(1) Универзитет може оснивати и друге организационе јединице чијом
дјелатношћу се осигурава систем цјеловитости високог образовања, а у складу
са развојном стратегијом.
(2) У саставу организационих јединица Универзитета могу постојати
подорганизационе јединице (центри, заводи, катедре, научно-истраживачки
институти и сл.).
Члан 24.
(1) Стручно-оперативне послове и задатке у оквиру дјелатности Универзитета и
његових органа обавља Ректорат са административном службом Универзитета.
(2) Број, структура и назив административних служби Универзитета утврђује се
Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста на
Универзитету.
IV

ОРГАНИ УНИВЕРЗИТЕТА

Члан 25.
(1) Орган управљања Универзитетом је Управни одбор.
(2) Највише академско тијело Универзитета је Сенат.
(3) Орган руковођења Универзитетом је ректор.
1.

Управни одбор
Члан 26.

Надлежности Управног одбора су да:
(1) предлаже ректору Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији
радних мјеста, по претходно прибављеном мишљењу факултета, Академије и
Института;
(2) усваја акте из области материјално-финансијског пословања, рада и радних
односа и друге опште акте из своје надлежности;
(3) даје мишљење на статут универзитета и сагласност на статуте факултета/
Академије и Института, у складу са својим надлежностима;
(4) утврђује планове финансирања и развоја;
(5) утврђује приједлог Одлуке о висини школарине и других накнада, на приједлог
Сената;
(6) доноси годишњи програм рада Универзитета, на приједлог Сената;
9

 (7) доноси финансијски план и усваја годишњи обрачун;
(8) одлучује о међусобним односима са другим високошколским установама у
земљи и иностранству;
(9) усмјерава, контролише и оцјењује рад ректора у домену финансијског
пословања;
(10) подноси оснивачу најмање једанпут годишње извјештај о пословању
Универзитета;
(11) доноси одлуку о формирању и укидању факултета, академија и института, на
приједлог Сената;
(12) утврђује развојно-инвестициону политику Универзитета, факултета, Академије
и Института, на приједлог Сената и ректора;
(13) одлучује у оквиру регистроване дјелатности о успостављању јавно-приватног
партнерства, на приједлог Сената;
(14) одлучује о издвајању финансијских средстава за чланство у тијелима у области
високог образовања у земљи и иностранству;
(15) даје претходну сагласност ректору за појединачно располагање средствима
преко износа од 20.000 КМ, односно декану, тј. директору Института за
располагање средствима преко износа од 6.000 КМ;
(16) води политику заштите животног стандарда запослених и студената на
Универзитету;
(17) одлучује у другом степену по приговорима запослених на одлуке ректора и
других органа и тијела Универзитета који су одлучивали у првом степену о
правима, обавезама и одговорностима запослених из области радних односа;
(18) одлучује о другим питањима у оквиру својих надлежности одређених Законом,
овим Статутом и другим актима.
Члан 27.
(1) Управни одбор има 9 (девет) чланова, и чине га:
1) 4 (четири) представника из реда академског особља Универзитета,
2) 1 (један) представник административног особља Универзитета,
3) 1 (један) представник студената,
4) 3 (три) представника које именује Влада Републике Српске.
(2) Представнике академског и административног особља из реда стално
запослених на Универзитету бира и именује Сенат након проведеног јавног
конкурса, а по процедури утврђеној посебним актом који доноси Сенат, водећи
рачуна да научне области које се изучавају на Универзитету буду заступљене са
највише једним представником, у складу са Законом.
(3) Представника студената бира Студентски парламент, по процедури утврђеној
посебним актом који доноси Студентски парламент.
Члан 28.
(1) Чланови Управног одбора, осим представника студената, именују се на период
од четири године.
(2) Мандат представника студената траје једну годину.
(3) Члану Управног одбора који је накнадно именован, односно биран на
упражњено мјесто у Управном одбору, мандат престаје истеком мандата
Управног одбора.
10

 (4) Ректор, проректори, финансијски директор, генерални секретар, декани и
директор Института не могу бити чланови Управног одбора.
(1)

(2)
(3)

(4)

Члан 29.
Члану Управног одбора престаје мандат прије истека времена на које је
именован, односно биран:
1) ако то сам затражи;
2) у случају разрјешења;
3) ако му престане радни однос, односно својство које је било основ за
именовање, односно избор;
4) избором на функцију која искључује чланство у Управном одбору;
5) ако буде правоснажно осуђен за почињено кривично дјело.
Престанак чланства у Управном одбору констатује Управни одбор.
Члан Управног одбора може бити разријешен:
1) ако поступа на начин који може да наруши углед Универзитета;
2) ако је због болести или неког другог разлога спријечен да дужи период, а
најмање три мјесеца, обавља дужност члана Управног одбора;
3) ако на други начин испољава неспособност за обављање дужности.
На поступак разрјешења чланова Управног одбора сходно се примјењују
одредбе о њиховом именовању, односно избору.

Члан 30.
(1) Предсједник Управног одбора бира се из реда академског особља, већином
гласова свих чланова Управног одбора, поступком тајног гласања.
(2) Генерални секретар Универзитета је и секретар Управног одбора.
Члан 31.
(1) Управни одбор доноси одлуке већином гласова укупног броја чланова.
(2) Поступак сазивања, вођења, одлучивања и друга питања везана за одржавање
сједница и начин рада Управног одбора уређују се Пословником о раду
Управног одбора.
Члан 32.
(1) Чланови Управног одбора и секретар Управног одбора имају право на накнаду
за рад у Управном одбору.
(2) Накнаду за рад чланова и секретара Управног одбора утврђује Управни одбор.
2.

Сенат
Члан 33.

Надлежности Сената су да:
(1) одлучује о питањима наставне, научне, умјетничке и стручне дјелатности
Универзитета;
(2) доноси Статут Универзитета, уз претходно прибављено мишљење Управног
одбора и сагласност Министарства просвјете и културе Републике Српске;
(3) усваја акта из домена академских питања;
11

 (4) усваја наставне планове студијских програма првог, другог и трећег циклуса
студија на приједлог наставно-научног, односно наставно-умјетничког вијећа
факултета/Академије (у даљем тексту: вијеће факултета/Академије);
(5) бира ректора и проректоре Универзитета;
(6) објављује конкурс за избор наставника и сарадника у складу са Правилником о
унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста и врши избор
академског особља на приједлог вијећа факултета/Академије;
(7) именује комисије у поступку стицања доктората наука;
(8) даје сагласност на извјештаје у поступку стицања научног звања доктора наука;
(9) додјељује почасна звања: професор емеритус и почасни доктор наука;
(10) предлаже Министарству просвјете и културе Републике Српске број студената
за упис у прву годину студија;
(11) даје приједлог Управном одбору за оснивање и укидање факултета, академија и
института на Универзитету;
(12) разматра и предлаже стратегију развоја академских активности Универзитета,
укључујући и оснивање нових, односно дијељење, спајање или укидање
постојећих студијских програма;
(13) утврђује одговорне наставнике и сараднике, прије почетка сваког семестра/
триместра, на приједлог вијећа факултета/Академије;
(14) даје сагласност на статут факултета/Академије и Института, у складу са својим
надлежностима;
(15) на приједлог вијећа факултета/Академије предлаже Управном одбору висину
школарине и других накнада;
(16) утврђује приједлог о закључивању уговора са другим високошколским
установама у земљи и иностранству, на приједлог вијећа факултета/Академије
и Института и других заинтересованих субјеката;
(17) утврђује политику и поступке испитивања и оцјењивања академског успјеха
студената;
(18) обезбјеђује примјену академских стандарда и утврђује правила студирања;
(19) утврђује и спроводи поступке оцјене и обезбјеђења квалитета наставних
програма, наставе и услова рада;
(20) утврђује критеријуме за изједначавање образовања и програма стеченог по
ранијим прописима са образовањем које се стиче у складу са Законом;
(21) усваја кодекс академске етике;
(22) одлучује у другом степену о искључењу студента са Универзитета;
(23) разматра стратегију заштите интелектуалне својине Универзитета и њеног
коришћења;
(24) даје мишљења и приједлоге о свим другим питањима на захтјев ректора или
Управног одбора;
(25) у складу са потребама високошколске установе, а на приједлог вијећа
факултета/Академије, доноси одлуку о продужетку радног ангажовања
редовног професора за највише двије академске године;
(26) обавља и друге послове прописане Законом, овим Статутом и другим актима.

12

 Члан 34.
(1) Сенат сачињавају:
 по један члан изабран из реда наставног особља са пуним радним
временом, по правилу у звању редовног професора, сваког факултета,
Академије и Института који имају статус организационе јединице;
 представници студената, и то најмање 20% од укупног броја чланова
Сената;
 ректор и проректори Универзитета су чланови Сената по функцији.
(2) Представнике студената сва три циклуса студија у Сенату бира Студентски
парламент, по процедури утврђеној посебним актом који доноси овај орган.
(3) Чланове Сената из реда наставног особља бирају вијећа факултета/Академије и
Института тајним гласањем, из реда стално запослених наставника са пуним
радним временом.
(4) У структури Сената најмање 1/3 од укупног броја чланова чине редовни
професори на Универзитету.
(5) Декани факултета и Академије, односно директор Института не могу бити
чланови Сената.
(6) Мандат чланова Сената траје четири године, изузев представника студената
чији мандат траје једну годину, са могућношћу поновног избора.
(7) Чланство ректора и проректора у Сенату траје током њиховог мандата.
(8) Чланови Сената имају право на накнаду за свој рад, која ће се исплаћивати из
властитих прихода Универзитета, по одлуци Управног одбора, а у складу са
финансијским планом.
Члан 35.
На поступак разрјешења чланова Сената сходно се примјењују одредбе члана 29. овог
Статута.
Члан 36.
Сенат доноси одлуке већином гласова укупног броја чланова.
Члан 37.
(1) Сенатом предсједава ректор.
(2) У одсуству ректора, Сенатом предсједава један од проректора кога одреди
ректор.
(3) Сједницама Сената, осим његових чланова, по позиву и одобрењу
предсједавајућег Сената, могу присуствовати и друга лица, али без права
одлучивања.
Члан 38.
Сенат може да образује комисије или друга радна тијела ради давања мишљења или
приједлога о одређеним питањима из дјелокруга рада Сената.
Члан 39.
Поступак сазивања, вођења, одлучивања и друга питања везана за одржавање
сједница и рад Сената, уређује се пословником о раду који доноси Сенат.
13

 3.

Ректор, проректори, финансијски директор и генерални секретар
3.1. Ректор

(1)
(2)
(3)

(4)
(5)

(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
(9)

Члан 40.
Ректор заступа и представља Универзитет.
Ректор је одговоран за законитост рада и ефикасно пословање Универзитета.
Осим обављања послова утврђених Законом, ректор има слиједеће
надлежности:
1) подношење приједлога Управном одбору који се односе на образовање и
мисију Универзитета, при чему је дужан да узме у обзир препоруке и
мишљење Сената;
2) на приједлог декана, односно директора Института, припремa годишње и
друге финансијске планове и извјештаје које разматра Управни одбор;
3) подношење извјештаја о финансијском пословању Универзитета;
4) брине се о реализацији финансијског плана;
5) доношење одлука о коришћењу финансијских средстава до износа од
20.000КМ;
6) друга питања утврђена Законом, овим Статутом или другим прописом, као
и сва остала питања која нису стављена у надлежност других органа.
Ректор дио својих надлежности из домена академских питања може пренијети
на декане факултета/Академије.
Ректор дио својих надлежности из домена рада административне службе
Универзитета може пренијети на генералног секретара.
Члан 41.
Ректора бира Сенат на основу проведеног јавног конкурса, у складу са Законом.
Јавни конкурс за избор ректора расписује Сенат.
Конкурсни поступак за избор ректора утврђује Сенат.
Конкурсни поступак проводи конкурсна комисија коју именује Сенат.
Процедура избора новог ректора започиње одлуком о расписивању конкурса од
стране Сената, најкасније деведесет дана прије истека мандата ректору и
именовањем трочлане комисије која врши послове утврђене одлуком Сената.
За ректора ће бити изабран кандидат који добије натполовичну већину од
укупног броја чланова Сената који се изјашњавају тајним гласањем.
У случају да ниједан кандидат не добије већину гласова од укупног броја
чланова Сената, на листи остају два кандидата са највећим бројем гласова и
гласање се врши поново.
Ако ни након поновног гласања ниједан од кандидата не добије потребну
већину гласова, комплетан поступак избора ректора се понавља.
Уколико се избор ректора не изврши до истека мандата досадашњем ректору,
Сенат именује лице које ће дужност ректора обављати до избора ректора, а
најдуже шест мјесеци од дана истека мандата.

Члан 42.
(1) Ректор се бира на период од четири године, са могућношћу једног реизбора.
(2) Ректор присуствује сједницама Управног одбора без права одлучивања.
14

 (3) Ректор не може истовремено вршити дужност декана, директора организационе
јединице Универзитета или имати било коју другу руководећу функцију на
Универзитету.
(4) Ректор за свој рад из домена академских питања одговара Сенату, а из домена
пословања Управном одбору.
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)

Члан 43.
Ради разматрања и заузимања ставова по питањима из дјелокруга
Универзитета, ректор образује Колегијум и Проширени колегијум.
Чланови Колегијума су: ректор, проректори, финансијски директор, генерални
секретар те предсједник Студентског парламента Универзитета.
Проширени колегијум, поред чланова Колегијума, чине: предсједник Управног
одбора, декани факултета и Академије, директор Института и руководиоци
других организационих јединица Универзитета.
Ректор сазива сједнице Проширеног колегијума, по правилу једном мјесечно,
ради разматрања појединих питања значајних за рад и функционисање
Универзитета, факултета, Академије и Института.
Ректор је дужан да сазове Проширени колегијум и на писани захтјев потписан
од најмање једне трећине руководилаца организационих јединица, као и на
захтјев предсједника Управног одбора.
Члан 44.

(1) Ректору престаје функција:
1) истеком мандата;
2) оставком;
3) испуњењем услова за старосну пензију;
4) ако буде изабран на неку другу функцију неспојиву са функцијом ректора;
5) ако је правоснажно осуђен на безусловну казну затвора.
(2) Сенат може и прије истека мандата разријешити ректора са дужности, и то:
1) ако поступа на начин који може да наруши углед Универзитета;
2) ако је због болести или неког другог разлога спријечен да дужи период, а
најмање три мјесеца, обавља дужност ректора;
3) ако на други начин испољава неспособност за обављање дужности.
(3) У случајевима престанка функције или разрјешења прије истека мандата, Сенат
ће именовати лице које ће обављати функцију ректора до именовања ректора у
складу са одредбама Закона и Статута Универзитета.
3.2. Проректори
Члан 45.
(1) Проректоре бира Сенат, на приједлог ректора, из реда наставника са пуним
радним временом на Универзитету.
(2) Избор проректора врши се на период од четири године, са могућношћу једног
реизбора.
(3) Број и надлежност проректора утврђује се Правилником о унутрашњој
организацији и систематизацији радних мјеста.
15

 (4) Проректор врши послове утврђене Правилником о унутрашњој организацији и
систематизацији радних мјеста, те друге послове које му одреди ректор и други
органи Универзитета.
(5) Проректори не могу истовремено вршити дужности руководилаца
организационих јединица Универзитета, или имати било коју другу руководећу
функцију на Универзитету.
(6) Проректору престаје функција:
1) истеком мандата;
2) оставком;
3) испуњењем услова за старосну пензију;
4) ако се изабере на неку другу функцију неспојиву са функцијом проректора;
5) ако буде правоснажно осуђен на безусловну казну затвора.
(7) Сенат може, на приједлог ректора, и прије истека мандата разријешити
проректора са дужности, и то:
1) ако поступа на начин који може да наруши углед Универзитета;
2) ако је због болести или неког другог разлога спријечен да дужи период, а
најмање три мјесеца, обавља дужност проректора;
3) ако на други начин испољава неспособност за обављање дужности.
(8) У случају престанка функције или разрјешења прије истека мандата, Сенат ће
именовати лице које ће обављати функцију проректора до именовања у складу
са одредбама Закона и Статута Универзитета.
3.3. Финансијски директор
(1)
(2)
(3)
(4)

(5)
(6)
(7)

Члан 46.
Универзитет има финансијског директора.
Финансијског директора бира Управни одбор, на основу јавног конкурса, на
приједлог ректора.
Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста
уређују се општи и посебни услови за избор финансијског директора.
Финансијски директор обавља послове и задатке предвиђене законом и општим
актима Универзитета, а нарочито:
1) предлаже опште акте из области финансијског пословања Универзитета;
2) предлаже ректору планове финансирања и развоја Универзитета;
3) припрема годишњи извјештај о пословању Универзитета;
4) усмјерава и контролише рад у домену финансијског пословања
стручних служби Универзитета и организационих јединица;
5) извршава послове везане за инвестициона улагања, по одлуци и
смјерницама Управног одбора;
6) извршава одлуке органа Универзитета у складу са законом и овим
Статутом.
Финансијски директор подноси најмање једном годишње извјештај о свом раду
ректору.
Финансијски директор се бира на период од четири године, са могућношћу
поновног избора.
Финансијски директор за свој рад одговара Управном одбору и ректору.
16

 Члан 47.
(1) Финансијском директору престаје функција:
1) истеком мандата;
2) оставком;
3) испуњењем услова за пензију;
4) избором на неку другу функцију неспојиву са функцијом финансијског
директора;
5) ако буде правоснажно осуђен на казну затвора.
(2) Финансијски директор може бити разријешен дужности прије истека мандата
на који је изабран:
1) ако поступа на начин који може да наруши углед Универзитета;
2) ако је због болести или неког другог разлога спријечен да дужи период, а
најмање три мјесеца, обавља дужност финансијског директора;
3) ако на други начин испољава неспособност за обављање дужности.
(3) У случају пријевременог разрјешења финансијског директора, ректор ће
именовати вршиоца дужности на том мјесту, који ће обављати дужност до
именовања у складу са одредбама Закона и Статута Универзитета.
3.4. Генерални секретар
(1)

(2)
(3)
(4)
(5)

Члан 48.
Генералног секретара Универзитета, након проведеног јавног конкурса, бира
Управни одбор Универзитета на приједлог ректора, из реда лица која посједују
одговарајуће квалификације и искуство и која испуњавају посебне услове
прописане Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних
мјеста на Универзитету.
Овлаштења, послови и задаци генералног секретара ближе се уређују
Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста.
Генерални секретар се бира на период од четири године, са могућношћу
поновног избора.
Генерални секретар руководи Секретаријатом Универзитета и координира рад
административних служби факултета, Академије и Института.
Генерални секретар је за свој рад одговоран ректору, Сенату и Управном
одбору.

Члан 49.
(1) Генерални секретар може бити разријешен дужности прије истека мандата на
који је изабран:
1) ако поступа на начин који може да наруши углед Универзитета;
2) ако је због болести или неког другог разлога спријечен да дужи период, а
најмање три мјесеца, обавља дужност генералног секретара;
3) ако на други начин испољава неспособност за обављање дужности.
(2) У случају пријевременог разрјешења генералног секретара, ректор ће
именовати вршиоца дужности на том мјесту, који ће обављати дужност до
именовања у складу са одредбама Закона и Статута Универзитета.

17

 V

ФАКУЛТЕТИ, АКАДЕМИЈА, ИНСТИТУТ И ЊИХОВИ ОРГАНИ
1.

Факултети и Академија

Члан 50.
Факултети и Академија Универзитета изводе наставни, научно-истраживачки или
умјетнички рад у једној или више образовних, научних или умјетничких области.
Члан 51.
(1) Унутрашња организација и систематизација радних мјеста на Универзитету,
односно на факултетима/Академији утврђује се Правилником о унутрашњој
организацији и систематизацији радних мјеста, који на приједлог Управног
одбора доноси ректор, уз претходно прибављену сагласност Министарства
просвјете и културе Републике Српске;
(2) Прије утврђивања приједлога из става (1) овог члана, потребно је прибавити
мишљење вијећа факултета/Академије, Института и синдикалне организације.
Члан 52.
Факултети и Академија су надлежни за:
(1) научно-истраживачки и умјетнички рад;
(2) наставу, испитивање и оцјењивање студената;
(3) подношење приједлога Сенату о питањима која се односе на студијске
програме и предмете који се реализују на факултету, односно Академији на сва
три циклуса;
(4) предлагање избора наставника и сарадника;
(5) издавање јавних исправа;
(6) кориштење имовине у складу са законом;
(7) предлагање уређења унутрашње организације на факултетима и Академији;
(8) предлагање оснивања правних лица чијим дјелатностима се повезују високо
образовање, наука и пракса;
(9) реализацију студијских програма и спровођење поступка израде и одбране
завршних радова на сва три циклуса студија;
(10) реализацију стручних пројеката из своје дјелатности;
(11) правилно и сврсисходно кориштење средстава остварених у складу са законом;
(12) обављање и других дјелатности за које испуњавају услове, а одобрене су од
стране Сената или Управног одбора, у оквиру њихове надлежности.
Члан 53.
(1) Органи факултета, односно Академије су:
1) наставно-научно, односно наставно-умјетничко вијеће факултета/
Академије;
2) декан.
(2) Факултети и Академија могу својим статутима предвидјети образовање
стручних тијела ради разматрања појединих питања од значаја.

18

 Члан 54.
Осим послова утврђених Законом, вијеће факултета/Академије:
(1) усваја статут факултета/Академије, као и друге опште акте;
(2) даје мишљења и приједлоге Сенату о академским, научним, умјетничким и
стручним питањима у складу са овим Статутом;
(3) прати рад студената на факултету, односно Академији;
(4) предлаже ректору именовање и разрјешење декана, по процедури тајног
гласања;
(5) бира и разрјешава представника у Сенат по процедури тајног гласања;
(6) формира вијећа студијског програма или подорганизационе јединице унутар
факултета и Академије и одређује њихов састав и дјелокруг рада у складу са
Статутом;
(7) именује комисију у поступку израде завршног рада на другом циклусу студија;
(8) предлаже Сенату број, као и критеријуме и поступак за упис студената на
факултет/Академију;
(9) доноси одлуку о препису студената са других високошколских установа у
складу са Законом;
(10) обавља и друге послове прописане овим Статутом, статутом факултета/
Академије или другим општим актом.
(1)

(2)

(3)
(4)

(5)

Члан 55.
Вијеће факултета/Академије чине наставници и сарадници стално запослени на
Универзитету, са пуним радним временом и студенти те организационе
јединице, у складу са Законом, с тим да је заступљеност студената 20% од
укупног броја чланова вијећа.
Изузетак од става (1) овог члана је могућност да члан вијећа може бити
наставник у научно-наставном звању из клиничких грана медицине и
стоматологије који је у радном односу са непуним радним временом на
Универзитету, а има закључен уговор о раду са пуним радним временом са
здравственом установом која је наставна база Универзитета.
Избор студената у вијеће факултета/Академије врши се на организационим
јединицама, на начин прописан општим актом који усваја Сенат и статутима
факултета/Академије.
Ако вијеће броји више од 50 наставника и сарадника који су у радном односу
на Универзитету са пуним радним временом, чине га представници свих
студијских програма. Број и начин бирања представника детаљније ће се
регулисати статутом факултета/Академије.
Вијеће доноси одлуке из своје надлежности већином гласова укупног броја
чланова.

Члан 56.
Поступак сазивања, вођења, одлучивања и друга питања везана за одржавање
сједница и рад вијећа факултета/Академије уређују се пословником о раду, који
доноси вијеће.

19

 (1)
(2)
(3)
(4)

(1)

(2)

(3)

(4)
(5)

(6)
(7)

Члан 57.
Орган руковођења факултетом, односно Академијoм је декан.
Декана именује и разрјешава ректор на приједлог вијећа факултета/Академије,
из реда редовних, односно ванредних професора.
Декан је одговоран вијећу факултета/Академије и органима Универзитета.
Декан представља факултет/Академију, одговоран је за законитост рада и има
права и обавезе у складу са Законом, овим Статутом и статутима факултета/
Академије.
Члан 58.
Процедура избора новог декана започиње иницијативом вијећа факултета/
Академије, најкасније деведесет дана прије истека мандата декану и
именовањем трочлане комисије која врши евидентирање кандидата и обавља
друге послове утврђене статутом факултета/Академије.
За декана ће се предложити кандидат који је у радном односу са пуним радним
временом на Универзитету, а који добије натполовичну већину од укупног
броја чланова вијећа факултета/Академије, који се изјашњавају тајним
гласањем.
Изузетак од става (2) овог члана је могућност да се за декана може предложити
кандидат који је наставник у научно-наставном звању из клиничких грана
медицине и стоматологије који је у радном односу са непуним радним
временом на Универзитету, а има закључен уговор о раду са пуним радним
временом са здравственом установом која је наставна база Универзитета.
У случају да кандидат из става (3) буде именован за декана, мора засновати
радни однос са пуним радним временом на Универзитету.
У случају да има више евидентираних кандидата и уколико ниједан од
предложених кандидата не добије већину гласова од укупног броја чланова
вијећа факултета/Академије, на листи остају два кандидата са највећим бројем
гласова и гласање се врши поново.
Ако ни након поновног гласања ниједан од кандидата не добије потребну
већину гласова, комплетан поступак избора декана се понавља.
Уколико се предлагање кандидата за декана факултета/Академије не изврши до
истека мандата досадашњем декану, ректор Универзитета именује лице које ће
дужност декана обављати до избора декана, а најдуже шест мјесеци од дана
истека мандата.

Члан 59.
Декан се именује на период од четири године, са могућношћу једног реизбора.
Члан 60.
Декан факултета, односно Академије:
(1) организује и руководи радом факултета/Академије;
(2) стара се о извршавању одлука и закључака органа Универзитета и
факултета/Академије;
(3) обезбјеђује ефикасно, економично и цјелисходно кориштење средстава
факултета/Академије;
20

 (4) одлучује о кориштењу средстава факултета/Академије до износа од 6.000 КМ, у
складу са финансијским планом факултета, односно Академије, а преко тог
износа у складу са Правилником о поступку јавних набавки роба, услуга и
радова;
(5) представља и заступа факултет, односно Академију у складу са Законом,
Статутом Универзитета, статутом факултета/Академије и другим актима;
(6) предлаже развојне и финансијске планове вијећу факултета/Академије и мјере
за провођење истих;
(7) даје мишљење у поступку утврђивања систематизације радних мјеста на
факултету/Академији коју заступа и представља;
(8) сазива сједнице вијећа факултета/Академије и истима предсједава;
(9) разматра студентске захтјеве и рјешава их у оквиру својих надлежности;
(10) доноси одлуку о престанку статуса студента;
(11) одговоран је за организацију и извршавање наставно-научног процеса на
факултету/Академији;
(12) доноси појединачне акте у складу са Статутом Универзитета, статутом
факултета/Академије и другим општим актима;
(13) развија и остварује сарадњу са установама и институцијама из дјелокруга рада
утврђеног Статутом Универзитета и статутом факултета/Академије;
(14) потписује уговоре са одговарајућим организационим јединицама других
универзитета у земљи и иностранству, уз претходну сагласност Сената и
Управног одбора, као и сву потребну документацију везану за научноистраживачке пројекте у земљи и иностранству;
(15) одлучује о правима, обавезама и одговорностима радника Универзитета који су
распоређени на факултету/Академији, а по овлашћењу ректора;
(16) предлаже вијећу факултета/Академије кандидате за продекане;
(17) обавља и друге послове прописане Законом, овим Статутом, статутом
факултета/Академије или другим општим актом, или за које је овлашћен од
стране Управног одбора или ректора.
Члан 61.
Декану престаје функција:
(1) истеком мандата;
(2) оставком;
(3) испуњењем услова за старосну пензију;
(4) ако буде изабран на неку другу функцију неспојиву са функцијом декана
факултета/Академије;
(5) ако буде правоснажно осуђен на безусловну казну затвора.
Члан 62.
(1) Ректор може и прије истека мандата на приједлог вијећа факултета/Академије
разријешити декана са дужности, и то:
1) ако поступа на начин који може да наруши углед Универзитета;
2) ако је због болести или неког другог разлога спријечен да дужи период, а
најмање три мјесеца, обавља дужност декана;
3) ако на други начин испољава неспособност за обављање дужности.
21

 (2) У случајевима из става (1) овог члана, ректор ће именовати лице које ће
обављати ту функцију до именовања декана у складу са одредбама Закона и
Статута Универзитета.
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)

Члан 63.
Факултет, односно Академија има продекане.
За продекана може бити именован наставник у научно-наставном, односно
умјетничко-наставном звању који је запослен са пуним радним временом на
Универзитету и члан је вијећа тог факултета/Академије.
Број и дужности продекана утврђују се Правилником о унутрашњој
организацији и систематизацији радних мјеста на Универзитету.
Продекане именује и разрјешава тајним гласањем вијеће факултета/Академије
на приједлог декана.
Мандат продекана траје до истека мандата декана.
Продекан може бити разријешен дужности и прије истека мандата у
случајевима из члана 62. става (1) овог Статута.

Члан 64.
Декан може да образује комисије или друга радна, повремена или стална тијела ради
давања мишљења и приједлога по одређеним питањима из дјелокруга свог рада, у
складу са статутом факултета/Академије.
2.
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)

Институт
Члан 65.
Институт је организациона јединица Универзитета која обавља дјелатност
научно-истраживачког рада.
У складу са одлуком Сената, институт може остваривати дио акредитованих
студијских програма на Универзитету.
Унутрашња организација и систематизација радних мјеста на институту
утврђује се Правилником из члана 51. овог Статута.
Институти се могу оснивати, дијелити, спајати или укидати одлуком Управног
одбора, на приједлог Сената.
Рад научно-истраживачких института суфинансира се из буџета Републике
Српске, односно прихода остварених реализацијом научно-истраживачких
програма и пројеката и других извора.
Након усвајања елабората о оправданости оснивања института, Сенат именује
комисију матичара за обављање припремних радњи за почетак његовог рада.

Члан 66.
Институт има Научно вијеће (у даљем тексту: Вијеће института) као стручни орган, у
складу са посебним законом и на основу сходне примјене одредаба овог Статута које
се односе на вијеће факултета/Академије.
Члан 67.
(1) Институтом руководи директор.
22

 (2) Директора Института именује ректор на приједлог Вијећа института.
(3) Директор Института се бира из реда лица са научним или научно-наставним
звањем који је запослен са пуним радним временом на Универзитету, на период
од четири године, са могућношћу једног реизбора.
(4) На услове, процедуру и рокове именовања, престанак функције и разрјешења
директора Института, примјењују се одредбе овог Статута које се односе на
декане факултета/Академије.
(5) Директор Института је одговоран Вијећу института и органима Универзитета.
(6) Директор Института:
1) организује и руководи радом Института;
2) одлучује о коришћењу изворних прихода Института, у складу са
финансијским планом Института одобреним од стране Вијећа института;
3) обезбјеђује ефикасно, економично и цјелисходно коришћење средстава
Института;
4) заступа и представља Институт, у складу са Законом и овим Статутом;
5) извршава одлуке Вијећа института и органа Универзитета;
6) доноси акте у складу са овим Статутом и другим општим актима
Универзитета;
7) предсједава сједницама Вијећа института;
8) предлаже ректору организациону структуру Института;
9) одлучује о укључивању студената у стручне и истраживачке пројекте;
10) доноси одлуку о броју студената који се примају на стручну праксу;
11) обавља и друге послове прописане овим Статутом, или другим општим
актом, или за које је овлашћен од стране Управног одбора Универзитета
или ректора.
Члан 68.
На остала питања од значаја за рад Института сходно се примјењују одредбе овог
Статута које се односе на факултет/Академију.
Члан 69.
(1) Ради унапређења властитог научно-истраживачког рада, факултети/Академија
могу у свом саставу имати научно-истраживачке институте.
(2) Организација, дјелатност, управљање и руковођење, као и друга питања од
значаја за рад научно-истраживачког института у саставу организационих
јединица Универзитета уређују се статутима организационих јединица.
(3) Рад научно-истраживачких института финансира се из прихода остварених
реализацијом научно-истраживачких програма и пројеката, те других извора, у
складу са законом.

23

 3.

Заједничке јединице

Члан 70.
(1) Други облици организовања унутар Универзитета (у даљем тексту: заједничке
јединице) имају статус јединица које се формирају у функцији остваривања
укупне дјелатности Универзитета.
(2) Број и дјелокруг рада заједничких јединица Универзитета, начин руковођења и
управљања, као и друга питања од значаја за рад Универзитета, утврђују се
Правилником о унутрашњој организацији рада и систематизацији радних
мјеста.
VI

ОРГАНИЗОВАЊЕ И ИЗВОЂЕЊЕ УНИВЕРЗИТЕТСКИХ СТУДИЈА
1.

Општа питања

Члан 71.
На Универзитету се организују академске и струковне студије, у складу са Законом.
Ове студије се завршавају стицањем одређених квалификација, везаних за опште
прописе за сваки циклус, заснованих на исходима учења и стеченим ECTS бодовима,
а у складу са оквиром квалификација у европском подручју високог образовања и
другим међународно признатим степенима високог образовања.
Члан 72.
Студији на Универзитету остварују се на основу лиценцираних, односно
акредитованих студијских програма и у складу са правилима студирања заснованим
на европском систему преноса бодова - ECTS (European Credit Transfer System).
Члан 73.
Број добијених ECTS бодова који се односи на предмет студирања представља
квантитативну мјеру цјелокупног рада и активности неопходних да би студент
успјешно завршио студије из датог предмета и да би тиме постигао очекиване
резултате. Један ECTS бод одговара активностима у трајању од 25 до 30 часова рада
студената.
2.

Упис на студије

Члан 74.
Универзитет гарантује приступ студијама на сва три циклуса, на основу
равноправности и јавног конкурса, у складу са Статутом и другим општим актима
Универзитета, односно факултета и Академије.
Члан 75.
(1) Основни услов за упис на први циклус студија је завршено четворогодишње
средњошколско образовање у Републици Српској и Босни и Херцеговини, или
еквивалентно образовање у иностранству.
24

 (2) Ученици који су средњу школу завршили у иностранству дужни су
нострификовати свједочанство или диплому, у складу са важећим прописима.
Члан 76.
(1) Кандидат се уписује на одређени студијски програм на конкурентској основи, а
у складу са резултатима постигнутим у претходном образовању (средња школа,
диплома првог, односно другог циклуса) и на квалификационом испиту, према
јединственим општим критеријумима и поступку утврђеним правилником који
усваја Сенат, уз претходно прибављено мишљење вијећа факултета/Академије.
(2) Факултети и Академија ће својим статутима прописати детаљније критеријуме
за упис на своје студијске програме, у складу са својим специфичностима.
Члан 77.
(1) Конкурс за упис на студијске програме расписује Универзитет, на приједлог
вијећа факултета/Академије.
(2) Број студената за упис, на основу мишљења вијећа факултета/Академије,
предлаже Сенат, а утврђује Влада.
(3) Конкурс за упис на студијске програме објављује се у јавном гласилу и на веб
страници Универзитета.
Члан 78.
(1) Високо образовање на Универзитету може се стицати редовним или ванредним
студирањем.
(2) Ванредни студиј се, у принципу, не разликује по начину извођења наставе,
вредновању испита (преношење ECTS бодова, те исходима учења) од редовног
студирања, с тим што се термини одржавања предавања, вјежби, испита и
других активности прилагођавају студентима који су уписани на овај облик
студија.
(3) Факултети и Академија који организују ванредни студиј, својим статутима ће
ближе уредити начин извођења наставе, полагања испита и сва друга питања од
значаја.
Члан 79.
(1) За стицање квалификације степена првог циклуса, потребно је похађати студије
вредноване са 180, односно 240 ECTS бодова, што одговара периоду од три до
четири године (шест до осам семестара) редовног или ванредног студирања.
(2) Из одредаба става (1) овог члана изузете су студије медицине, стоматологије,
фармације и ветерине, које трају пет или шест година и вреднују се са најмање
300 ECTS бодова, које се изводе као интегрисане студије (јединствени
студијски програм који обухвата први и други циклус).
3.

Први циклус студија

Члан 80.
(1) За стицање квалификације степена првог циклуса, потребно је похађати студије
вредноване са 180, односно 240 ECTS бодова, што одговара периоду од три,
25

 односно четири године (шест до осам семестара) редовног или ванредног
студирања.
(2) Рок за завршетак студија првог циклуса одређује се Правилима студирања и
уговором о студирању.
4.

Други циклус студија

Члан 81.
(1) За стицање квалификације степена другог циклуса, након првог циклуса
потребно је похађати студије вредноване са 60, односно 120 ECTS бодова, што
одговара периоду од једне, односно двије године (два до четири семестра)
редовног или ванредног студирања.
(2) За завршетак другог циклуса студија, кумулативан збир ECTS бодова првог и
другог циклуса мора износити 300 бодова, што одговара периоду од пет година
редовног студија.
(3) Рок за завршетак студија другог циклуса одређује се Правилима студирања и
уговором о студирању.
Члан 82.
(1) На основу завршеног другог циклуса, студенти имају право уписа на студиј
трећег циклуса, према условима утврђеним општим актом Универзитета, осим
студената медицине, стоматологије, фармације и ветерине.
(2) Право уписа и начин студирања на студијама трећег циклуса за студенте
медицине, стоматологије, фармације и ветерине регулише се посебним актом
који усваја Сенат Универзитета.
5.

Трећи циклус студија

Члан 83.
Трећи циклус студија студент завршава одбраном докторске дисертације, чиме стиче
научни степен доктора наука/умјетности одговарајуће научне/умјетничке области,
осим студената медицине, стоматологије, фармације и ветерине.
Члан 84.
(1) Диплому трећег циклуса студија стиче кандидат који успјешно заврши
трогодишњи период студирања и истраживања, а након завршеног другог
циклуса студирања, осим студената медицине, стоматологије, фармације и
ветерине.
(2) Временски период из става (1) овог члана кандидат може провести на
Универзитету или у неком институту за истраживање, који је признат од стране
Универзитета.
Члан 85.
(1) Начин праћења истраживања, као и процедура провјере знања за студенте који
спремају докторат, биће утврђени правилником који доноси Сенат.
26

 (2) Правилником, који ће гарантовати транспарентност процеса, уредиће се ECTS
систем кредитирања/бодовања, посебно за студирање, а посебно за
истраживање.
Члан 86.
(1) Сенат одобрава садржај програма истраживања на којем студент треба да ради.
(2) Вијеће факултета или института на којима се истраживање примарно одвија,
подноси захтјев Сенату за одобравање садржаја програма.
Члан 87.
Кандидати на трећем циклусу студија су студенти докторских студија.
Члан 88.
(1) Лицу које је стекло одговарајуће научно или стручно звање, може се одлуком
Сената одузети стечена диплома и звање у случајевима: плагијата, присвајања
туђег ауторства, кршења ауторског права или друге неетичке праксе у
припреми релевантних писаних радова.
(2) Поступак одузимања стеченог звања и дипломе, у случајевима из претходног
става, утврђује се актом који усваја Сенат, уз претходно прибављено мишљење
вијећа факултета/Академије.
6.

Учење на даљину (Distance Learning)

Члан 89.
(1) Поједини облици наставе могу се организовати путем учења на даљину, уз
помоћ одговарајућих техничких и електронских помагала, уколико
факултет/Академија испуњава услове за тај вид образовања, с тим да се испити
морају одржавати у сједишту факултета/Академије наведеном у дозволи за рад.
(2) Факултети и Академија који изводе наставу из става (1) овог члана, својим ће
статутима детаљније разрадити потребне услове, начин и облик извођења такве
наставе, те друга питања од значаја.
7.
(1)

(2)
(3)
(4)

Цјеложивотно учење (Lifelong Learning)
Члан 90.
Универзитет ће организовати програме цјеложивотног учења, користећи
иновативне методе и инструменте за подучавање и учење (кориштење нових
технологија, похађање дописних школа, итд.), а користећи простор и опрему
Универзитета који су на располагању у вријеме дневног и седмичног програма
наставе.
Универзитет ће програме цјеложивотног учења спроводити кроз центре за
континуирану едукацију својих организационих јединица.
Организација и рад центара из става (2) овог члана уређује се Правилником о
унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста Универзитета.
Центар из става (2) овог члана издаје одговарајуће сертификате, увјерења и
друге потврде о завршеним програмима обуке.
27

 Члан 91.
Програми цјеложивотног учења који имају за циљ стицање додатних знања и након
којих се издају сертификати/потврде не могу бити алтернатива програмима за
стицање универзитетских диплома.
Члан 92.
Систем оцјењивања на програмима цјеложивотног учења се базира на ECTS бодовима
и исходима учења.
Члан 93.
Детаљне инструкције, критеријуми, стандарди и поступак за програме цјеложивотног
учења регулисаће се статутима факултета/Академије.
8.

Наставно-научни, научно-истраживачки и умјетнички рад

Члан 94.
Наставно-научни, научно-истраживачки и умјетнички рад су равноправне дјелатности
Универзитета.
Члан 95.
Научно-истраживачки и умјетнички рад изводи наставно и научно особље
Универзитета индивидуално, или у оквиру научно-истраживачких и умјетничких
организационих и подорганизационих јединица на Универзитету.
Члан 96.
У реализацији научно-истраживачког и умјетничког рада могу учествовати и студенти
првог, другог и трећег циклуса студија, као и истраживачи који нису запослени на
Универзитету.
Члан 97.
Под научно-истраживачком дјелатношћу подразумијевају
апликативна и развојна истраживања.

се

фундаментална,

Члан 98.
Умјетничка дјелатност обухвата истраживање умјетности, истраживање у стручноумјетничким дисциплинама и умјетнички рад.
9.

Издавачка дјелатност

Члан 99.
Универзитет, заједно са факултетима и Академијом, кроз регистровану дјелатност
овлашћен је да издаје универзитетске уџбенике, монографије, часописе и друге
научне, стручне и умјетничке публикације.

28

 Члан 100.
Издавачка дјелатност Универзитета регулише се посебним актом Универзитета који
доноси Сенат, уз претходно мишљење вијећа факултета/Академије и Института.
10. Студијски програми, планови и правила студирања
Члан 101.
Универзитет утврђује садржај и структуру свих студијских програма, правила
студирања, поступак испитивања и оцјењивања правилима која су доступна
студентима и другим заинтересованим лицима.
(1)

(2)
(3)
(4)
(5)

(6)

Члан 102.
Студијски програм је скуп обавезних, изборних и факултативних предмета, са
оквирним садржајем, чијим се савладавањем обезбјеђују неопходна знања,
вјештине и компетенције за стицање дипломе одговарајућег нивоа и врсте
студија.
Студијски програм доноси Сенат, на приједлог вијећа факултета/Академије.
Обавезни елементи студијског програма одређени су Законом.
Измјене студијског програма врше се по поступку утврђеном за његово
доношење.
Измјене студијског програма које не захтијевају корекције веће од 20 ECTS
бодова не подлијежу претходном лиценцирању од стране надлежног
министарства, али је о извршеним измјенама Универзитет дужан обавијестити
надлежно министарство.
Наставним планом се утврђује трајање студија, наставни предмети и њихов
распоред по семестрима и годинама, те број часова за разне облике наставе.

11. Општа правила студирања
Члан 103.
(1) Наставни процес на Универзитету се организује и изводи у току школске
године која, по правилу, почиње 01. октобра и траје 12 календарских мјесеци.
(2) Студијска година се организује у два семестра: зимском и љетњем у којима
наставни процес траје 15 седмица.
(3) Календар наставних обавеза у сваком семестру утврђује се посебном одлуком
Сената.
(1)
(2)
(3)
(4)

Члан 104.
Обим студијског програма који се изводи у једној години изражава се збиром
ECTS бодова.
Сваки наставни предмет из студијског програма исказује се бројем ECTS
бодова.
Између различитих студијских програма може се вршити пренос ECTS бодова,
у складу са критеријима које утврђује Сенат на приједлог факултета и
Академије.
Обим студијског програма који се изводи у једном семестру је 30 ECTS бодова.
29

 (5) Збир бодова за један семестар (30), односно за једну школску годину (60),
представља укупно ангажовање студента које се састоји од учешћа на настави,
колоквијума, испита, самосталног рада, израде завршних радова, практичног
рада, обављања волонтерског рада, а одговара обиму 40-часовне радне седмице
током једне школске године.
(6) Студент има право уписа 60 ECTS бодова по студијској години, у које се
рачуна и број неостварених бодова из претходне студијске године.
(7) Приликом сваког поновног уписа предмета (којег студент понавља), студент је
дужан уплатити одговарајућу накнаду, чију висину својом одлуком утврђује
Управни одбор на приједлог Сената.
(8) Сенат Универзитета, на приједлог вијећа факултета/Академије усваја правила
студирања, предмете и додатне услове које студент мора испунити као услов за
похађање предавања из појединих предмета у текућој студијској години,
односно семестру, као и услове за упис у наредну годину.
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)

(7)
(8)
(9)

(1)
(2)
(3)
(4)

Члан 105.
Студент полаже испит по завршетку наставе из тог наставног предмета, на
начин предвиђен наставним планом и студијским програмом и нормативним
актом који регулише питања оцјењивања.
Оцјењивање и вредновање успјеха студената врши се оцјенама од 5 до 10 (од
пет до десет).
Пролазне оцјене су исказане скалом од 6 до 10.
Студент који није положио испит оцјењује се оцјеном 5, с тим да се оцјена не
уписује у индекс.
Сви испити су јавни.
Уколико постоји нека околност која може довести у сумњу непристрасност и
објективност предметног наставника, укључујући и крвно сродство са
студентом, декан ће својим рјешењем именовати другог наставника за
одржавање испита у појединачним случајевима.
Испит се полаже у сједишту Универзитета уписаном у дозволи за рад, а само
изузетно и ван сједишта ако се ради о испиту из наставног предмета чији
карактер то захтијева.
Одлуку о полагању испита ван сједишта у сваком појединачном случају доноси
декан, што ће се детаљније регулисати статутима факултета/Академије.
Студент са инвалидитетом има право на ментора и да испит полаже на начин
прилагођен његовим могућностима, те на равноправно укључење у све процесе
на Универзитету које се тичу студената.
Члан 106.
Испитни рокови су: јануарско-фебруарски, јунско-јулски и септембарски.
Изузетак из става (1) овог члана је да Универзитет може организовати и
априлски испитни рок. Одредба овог става примјењиваће се до почетка
академске 2013/2014. године, а у складу са Законом.
Испитни рок садржи два испитна термина, с правом студента да користи оба,
изузев априлског, који има један термин.
При одређивању испитних термина, потребно је обезбиједити да размак између
два термина буде најмање 10 дана.
30

 (5) Статутом факултета/Академије прописаће се начин праћења наставе, полагање
испита из наредне године, те начин вођења посебне евиденције с тим у вези.
(6) Изузетак од одредбе из става (1) овог члана је октобарски испитни рок, који ће
се организовати само за студенте којима је преостало да изврше испитне
обавезе на највише два предмета, односно 15 ECTS бодова из студијског
програма уписане године, ради остварења укупног броја од 60 ECTS бодова
потребних за упис наредне године.
(7) Испитни рок из претходног става одржаће се у првој седмици октобра са једним
термином.
(8) Апсолвентски рокови се организују сваког календарског мјесеца, са по једним
термином, изузев јула и августа.
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)

(1)
(2)

(3)
(4)

Члан 107.
Послије три неуспјела полагања истог испита, студент има право да на лични
захтјев полаже испит пред испитном комисијом.
Формирање испитне комисије, начин полагања испита, поступак по приговору
на добијену оцјену и друга питања у вези са комисијским полагањем испита,
ближе се уређују статутима факултета/Академије.
Наставник код којег је студент полагао испит, а чијом оцјеном није задовољан,
не може бити предсједавајући испитне комисије.
Послије неуспјешног полагања испита пред комисијом из става (1) овог члана,
студент обнавља предмет из којег испит није положио.
Студент може полагати испит пред комисијом и на захтјев предметног
наставника, што се ближе уређује статутима факултета/Академије.
Члан 108.
Рад студената се прати и оцјењује континуирано, у току једног семестра, према
правилима студирања.
Oцјењивање се врши додјељивањем бодова за сваки облик активности и
провјере знања у току семестра (обавезне наставне активности) и на завршном
испиту. Предметни наставник је обавезан да на почетку наставе упозна
студенте са методологијом организације наставе, праћења и оцјењивања,
карактером и садржином завршног испита, структуром укупног броја бодова и
начином формирања оцјене.
Структура предиспитних обавеза регулисаће се правилима студирања.
Усмени испит, као начин провјере знања студента, обавезан је.

Члан 109.
Препис на студије са истих, односно сродних студијских програма и права по основу
мобилности студената између појединих студијских програма у земљи и
иностранству, остварују се у складу са правилима које доноси Сенат на приједлог
вијећа факултета/Академије.
Члан 110.
Правила студирања, начин оцјењивања, добровољни (волонтерски) рад студената и
вредновање добровољног рада, као и друга питања ближе се уређују правилником
31

 који доноси Сенат, у складу са Правилима студирања, према ECTS бодовном систему
и у складу са одредбама овог Статута.
Члан 111.
(1) Два или више факултета и Академија могу заједнички изводити сва три
циклуса студија (студије комбинованих програма).
(2) Организација и начин извођења комбинованих програма уређује се посебним
актом Сената на приједлог факултета и Академије које организују заједничке
студије.
Члан 112.
Студијским програмом који доноси Сенат, на приједлог вијећа факултета/Академије,
утврђује се обавеза израде завршног рада студента, бодови којима се исказује завршни
рад, начин припреме и одбране завршног рада.
VII СТУДЕНТИ И ПРАВИЛА СТУДИРАЊА
Члан 113.
Статус студента стиче се уписом на одговарајући студијски програм, под условима и
на начин предвиђен овим Статутом и статутима факултета/Академије.
(1)
(2)

(3)
(4)
(5)

Члан 114.
Студенти који су уписани на Универзитет улазе у уговорни однос са
Универзитетом.
Уговором из става (1) овог члана утврђују се права, обавезе и одговорности
студената, услови студирања, права и обавезе Универзитета, факултета и
Академије према студентима и сва остала питања регулисана овим Статутом и
другим актима Универзитета и актима факултета и Академије.
Облик и садржај уговора прописује ректор Универзитета.
Уговоре са студентима потписује декан факултета/Академије, по овлашћењу
ректора Универзитета.
Након уписа на Универзитет, студенту се издаје студентска књижица (индекс).

Члан 115.
Осим права предвиђених Законом, студенти уписани на Универзитет имају право:
(1) да буду упознати са својим правима и обавезама на почетку сваке школске
године;
(2) да похађају наставу у складу са наставним планом и програмом и распоредом
наставе;
(3) да искажу мишљење о квалитету наставе и раду академског особља, а да због
тога не сносе посљедице;
(4) да активно учествују у систему обезбјеђења квалитета наставних програма,
наставе и услова студирања;
(5) да приступе испитима према унапријед утврђеним критеријумима и роковима;
(6) на признавање преноса кредита између јавних високошколских установа унутар
Републике Српске, односно Босне и Херцеговине, као и ван Босне и
32

 (7)
(8)
(9)
(10)

(11)
(12)

Херцеговине, на основу мултилатералних или билатералних споразума, или
других програма размјене;
на слободно испитивање и тестирање примљених знања, нуђење нових идеја и
мишљења, а да се тиме не излажу опасности од губитка свог статуса или било
које привилегије коју уживају;
слободу говора, организовања и окупљања, у складу са законом;
да буду поштовани и уважавани од стране запосленог особља Универзитета,
као и других студената;
да не буду дискриминисани по било којем основу, као што су: пол, раса,
сексуална оријентација, физички недостатак, брачно стање, боја коже, језик,
вјероисповијест, политичко или друго мишљење, национално, етничко или
социјално поријекло, веза са неком националном заједницом, имовина, статус
стечен рођењем, број година или неки други статус, положај или околност;
приступ правичним и непристрасним механизмима рјешавања дисциплинских
питања која се тичу студената;
остварују и друга права у складу са законом и овим Статутом, статутима
факултета/Академије и законима који регулишу област права студената.

Члан 116.
Студенту се, на његов захтјев, одобрава мировање права и обавеза у складу са
Законом, овим Статутом и статутима факултета/Академије.
(1)
(2)

(3)
(4)
(5)
(6)

Члан 117.
Студент има право приговора на квалитет наставе, оцјену или услове
студирања које пружа Универзитет.
Студент који није задовољан резултатима појединачног испита, може
поднијети приговор декану факултета/Академије у року од 48 сати од дана
јавне објаве резултата одржаног испита. У случају да завршетак рока пада у
нерадне дане, рок истиче првог наредног радног дана.
Против одлуке декана допуштена је жалба вијећу факултета/Академије, чија
одлука је коначна.
Декан је дужан размотрити приговор. Ако утврди да је приговор основан,
најкасније за 48 сати формирaће трочлану комисију која ће поново испитати
студента.
Наставник код кога је студент полагао испит, а чијом оцјеном је незадовољан,
не може бити предсједавајући те комисије.
Детаљнији критеријуми и поступак понављања испита утврдиће се статутима
факултета/Академије.

Члан 118.
Осим обавеза утврђених Законом, студенти имају обавезу:
(1) да се посвете студијама, савјесно извршавају своје обавезе и учествују у
академским активностима;
(2) да активно учествују у раду органа Универзитета, факултета и Академије, у
које су изабрани;
33

 (3) да достојно представљају Универзитет, факултет и Академију у активностима
које се проводе унутар и ван Универзитета;
(4) да, према својим склоностима, могућностима и избору, учествују у
ваннаставним активностима које организује Универзитет, факултет и
Академија;
(5) да указују дужно поштовање академском и административном особљу
Универзитета те другим студентима, да поштују кућни ред, кодекс етике и
чувају имовину Универзитета, факултета и Академије те сносе одговорност за
проузроковану штету;
(6) да сносе трошкове суфинансирања, односно финансирања свог школовања, у
складу са њиховим статусом и правилима која се на та питања примјењују.
Члан 119.
(1) Студент коме је престао статус редовног студента, може стећи статус
ванредног студента под условом да Универзитет, односно факултет и
Академија има просторне, кадровске и друге услове за омогућавање наставка
студија.
(2) У одлуци о одобравању поновног стицања статуса студента утврђују се обавезе
студента у наставку студија.
(3) Одлуку о одобравању поновног стицања статуса студента доноси декан.
(1)
(2)

(3)

(4)

(5)

Члан 120.
Студенту се гарантује мобилност и признавање бодова остварених на другом
универзитету у складу са Законом, Статутом или другим општим актом
Универзитета, односно факултета и Академије.
Студент има право да у току студија проведе одређено вријеме (не дуже од
једне студијске године) на другом универзитету у земљи или у иностранству,
посредством међународних програма за размјену студената, на бази
билатералних уговора између универзитета или других облика међународне
сарадње.
У складу са уговором који студент закључује са Универзитетом или
билатералним уговором између универзитета, студенту се признаје остварени
број бодова са универзитета на којем је боравио, у складу са Статутом или
другим општим актима Универзитета, односно факултета и Академије.
Уз захтјев за боравак на универзитету, студент прилаже оригиналне документе
предвиђене ECTS правилима за промјену мјеста студирања, и то:
1) формулар за пријављивање студента на другом универзитету,
2) уговор о студирању на другом универзитету,
3) прeпис оцјена,
4) информациони пакет.
Академска и административна питања везана за мобилност уредиће се
посебним актом који доноси Сенат.

Члан 121.
(1) За нарочито добар успјех у студирању, као и достојно презентовање
Универзитета, односно факултета и Академије, студентима се могу додијелити
посебне похвале, награде или стипендије.
34

 (2) Посебним актом Сената ближе ће се регулисати начин и критеријуми за додјелу
признања из претходног става овог члана.
Члан 122.
(1) Студенту се, након испуњења свих обавеза предвиђених наставним планом и
програмом, додјељује диплома о завршеном студију.
(2) Уз диплому се издаје и додатак дипломи, који садржи вјештине, компетенције и
знање носиоца дипломе.
Члан 123.
Статус студента престаје под условима и на начин прописан Законом, овим Статутом
и статутима факултета/Академије.
(1)
(2)
(3)
(4)

(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)

Члан 124.
Одлуку о престанку статуса студента доноси декан.
Жалба на одлуку из става (1) овог члана може се изјавити вијећу
факултета/Академије, чија одлука је коначна.
Студентски парламент има право да се обрати Сенату ако сматра да је у
поступку који је претходио одлуци из става (1) овог члана било
нерегуларности.
Студент има право да оспори коначну одлуку вијећа факултета/Академије пред
надлежним судом.
Члан 125.
За повреду дужности студент је дисциплински одговоран.
Дисциплинска мјера искључења са Универзитета може се изрећи због
непримјереног понашања, злоупотребе или других облика кршења важећих
правила.
Студент против кога се води дисциплински поступак има право да буде
саслушан од стране дисциплинске комисије коју формира вијеће факултета/
Академије.
Одлуку о искључењу након спроведеног дисциплинског поступка доноси
декан, на приједлог дисциплинске комисије.
Жалба на одлуку о искључењу може се изјавити вијећу факултета/Академије,
чија одлука је коначна.
Правила којима се уређује дисциплински поступак и дисциплинска
одговорност, као и поступак по жалби утврђује Сенат.

Члан 126.
Сенат ће утврдити правила о заштити података о студентима, у складу са законом.
Члан 127.
Универзитет, односно факултети и Академија, поступају по Закону о општем
управном поступку када рјешавају о појединачним правима и обавезама студената.

35

 VIII ОРГАНИЗОВАЊЕ СТУДЕНАТА
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)

IX

Члан 128.
Интересе студената Универзитета представља и заступа Студентски парламент,
као студентско представничко тијело.
Начин избора и број чланова Студентског парламента утврђује Сенат својим
актом.
Право да бирају и да буду бирани за члана Студентског парламента имају
студенти сва три циклуса студија, уписани на студије у школској години у којој
се бира Студентски парламент.
Мандат чланова Студентског парламента траје годину дана.
Начин рада и назив студентског представничког тијела уређује Студентски
парламент својим актом.
Општи и појединачни акти органа Студентског парламента не могу бити у
супротности са законом и овим Статутом.
Уговором између Универзитета и Студентског парламента утврдиће се начин
обезбјеђења просторних и других услова за рад Студентског парламента.
АКАДЕМСКО И АДМИНИСТРАТИВНО ОСОБЉЕ НА УНИВЕРЗИТЕТУ

1.
(1)
(2)
(3)
(4)
2.
(1)
(2)
(3)
(4)

Дефиниције
Члан 129.
Академско особље на Универзитету чине лица која остварују наставни, научни
умјетнички и истраживачки рад.
Академско особље су: наставници, истраживачи, сарадници, умјетнички
сарадници и лектори.
Истраживачи су особе у научном и истраживачком звању, који се бирају у
складу са Законом о научно-истраживачкој дјелатности и правилником којим се
регулише поступак и услови избора у академска звања на Универзитету.
Административно особље на Универзитету су лица која обављају стручне,
административне и техничке послове.
Права и обавезе запослених
Члан 130.
У погледу права, обавеза и одговорности запослених на Универзитету,
примјењују се општи законски прописи којима се уређују радни односи, ако
Законом није другачије предвиђено.
О појединачним правима, обавезама и одговорностима запослених на
Универзитету одлучује ректор на приједлог надлежних органа и тијела.
Ректор закључује уговор о раду са свим запосленима на Универзитету.
Управни одбор, у складу са одредбама овог Статута, доноси опште акте којима
се уређују радни односи, поступак вођења и утврђивања дисциплинске и
материјалне одговорности запослених, поступак додјеле награда и признања
36

 заслужним радницима, нормативе и стандарде рада и критеријуме за
награђивање академског и административног особља, као и друге опште акте
потребне за функционисање Универзитета.
(5) Општи акти из става (4) овог члана морају бити засновани на законским
прописима и подзаконским актима којима се уређују поједине области из
радних односа и не могу бити у супротности са одредбама овог Статута.
(1)
(2)
(3)

(4)
(5)

(6)

3.

Члан 131.
Академско особље на Универзитету ужива потпуну слободу организовања и
окупљања, у складу са прописима који ову област регулишу.
Право академског особља на слободу мишљења и говора може бити ограничено
само законом.
Забрањена је дискриминација академског особља по било ком основу, као што
су: пол, раса, сексуална оријентација, брачни статус, боја коже, језик,
вјероисповијест, политичко или друго мишљење, национално, етичко и
социјално поријекло, веза са неком националном заједницом, имовина, рођење
или било који други статус.
Наставник у оквиру радне седмице остварује обавезе образовног, наставнонаучног и стручног рада, утврђене планом наставе и научно-истраживачког
рада.
Сарадник у оквиру радне седмице изводи вјежбе, организује колоквијуме,
прати рад студената, обавља друге активности у оквиру наставних планова и
програма, извршава обавезе другог и трећег циклуса студија и учествује у
научно-истраживачком раду.
Академско особље које на Универзитету заснује радни однос у научној области
медицине и здравства, може да заснује радни однос са непуним радним
временом са здравственим установама које имају статус универзитетске
болнице, универзитетског клиничког центра или наставне базе организационе
јединице Универзитета.
Кодекс професионалне етике

Члан 132.
(1) Запослени на Универзитету и студенти морају се у свом раду, дјеловању и
понашању на Универзитету придржавати етичких начела, начела научне истине
и критичности и поштовати циљеве и принципе високог образовања.
(2) Сенат доноси кодекс професионалне етике, којим се утврђују етичка начела у
високом образовању, објављивању научних резултата, односу према
интелектуалној својини, односима између наставника, истраживача и
сарадника, других запослених и студената, поступцима у наступању
Универзитета, факултета и Академије у његовом саставу, наставника,
истраживача, сарадника и студената у правном промету, као и у односу према
јавности и средствима јавног информисања.
(3) Начин и поступак утврђивања одговорности за повреду етичких начела и мјере
које се изричу уређују се општим актом који доноси Сенат.

37

 4.

Звања и услови за избор

Члан 133.
(1) Универзитет додјељује академска звања која могу бити: научно-наставна и
умјетничко-наставна.
(2) Наставничка звања на Универзитету су:
1) редовни професор,
2) ванредни професор и
3) доцент.
Члан 134.
Сарадничка звања на Универзитету су:
(1) лектор,
(2) виши асистент,
(3) виши умјетнички сарадник,
(4) асистент и
(5) умјетнички сарадник.
Члан 135.
(1) Минимални услови за избор у наставно-умјетничка и сарадничка звања су:
(1) за асистента може бити биран кандидат који има завршен први циклус студија
са најмање 240 ECTS бодова и најнижом просјечном оцјеном 8,0 или 3,5;
(2) за вишег асистента може бити биран кандидат који има завршен други циклус
студија са најнижом просјечном оцјеном и на првом и на другом циклусу
студија 8,0 или 3,5, односно кандидат који има научни степен магистра наука;
(3) за лектора може бити биран кандидат који има завршен други циклус студија са
најнижом просјечном оцјеном и на првом и на другом циклусу студија 8,0 или
3,5, односно научни степен магистра наука, те објављене стручне и научне
радове;
(4) за доцента може бити биран кандидат који:
1) има научни степен доктора наука у одговарајућој научној области,
2) има најмање три научна рада из области за коју се бира, објављена у
научним часописима и зборницима са рецензијом,
3) показане наставничке способности;
(5) за ванредног професора може бити биран кандидат који:
1) има проведен најмање један изборни период у звању доцента,
2) има најмање пет научних радова из области за коју се бира, објављених у
научним часописима и зборницима са рецензијом, након избора у звање
доцента,
3) има објављену књигу (научну књигу, монографију или универзитетски
уџбеник) или патент, односно оригинални метод у одговарајућој научној
области, признат као заштићена интелектуална својина, након избора у
звање доцента и
4) је био члан комисије за одбрану магистарског или докторског рада, или
има менторство за степен другог циклуса;
(6) за редовног професора може бити биран кандидат који:
1) има проведен најмање један изборни период у звању ванредног професора,
38

 2) има најмање осам научних радова из области за коју се бира објављених у
научним часописима и зборницима са рецензијом, након стицања звања
ванредног професора,
3) има најмање двије објављене књиге (научну књигу, монографију или
универзитетски уџбеник) након стицања звања ванредног професора,
4) је успјешно реализовао менторство за степен другог или трећег циклуса,
5) има успјешно остварену међународну сарадњу са другим универзитетима и
релевантним институцијама у области високог образовања.
(2) Минимални услови за избор у наставно-умјетничка и сарадничка звања у које се
бира  академско особље на студијским програмима на Универзитету, ако је за
наставни предмет од нарочитог значаја умјетнички критеријум, јесу:
(1) за умјетничког сарадника може бити биран кандидат који:
1) има завршен први циклус студија са најмање 240 ECTS бодова и најнижом 
просјечном оцјеном 8,0 или 3,5 и
2) најмање три умјетничка остварења на колективним презентацијама;
(2) за асистента може бити биран кандидат који има завршен први циклус студија
са најмање 240 ECTS бодова и најнижом просјечном оцјеном 8,0 или 3,5;
(3) за вишег умјетничког сарадника може бити биран кандидат који:
1) има завршен други циклус студија са најнижом просјечном оцјеном и на
првом и на другом циклусу студија 8,0 или 3,5 и
2) јавно представљене облике умјетничког стваралаштва;
(4) за вишег асистента може бити биран кандидат који:
1) има завршен други циклус студија са најнижом просјечном оцјеном и на
првом и на  другом циклусу студија 8,0 или 3,5, односно први циклус
студија са најмање 240 ECTS  бодова и најнижом просјечном оцјеном 8,0
или 3,5 и
2) јавно представљене облике умјетничког стваралаштва;
(5) за доцента може бити биран кандидат који:
1) има завршен други циклус студија,
2) има јавно представљене облике умјетничког стваралаштва и
3) показане резултате у наставном раду;
(6) за ванредног професора може бити биран кандидат који:
1) има завршен други циклус студија,
2) проведен најмање један изборни период у звању доцента,
3) већи број јавно представљених облика умјетничког стваралаштва, који
представљају самосталан допринос развоју умјетности,
4) признања за успјешно дјеловање у одговарајућој области умјетности и
5) показане резултате у наставном раду;
(7) за редовног професора може бити биран кандидат који:
1) има завршен други циклус студија,
2) проведен најмање један изборни период у звању ванредног професора,
3) јавно представљена изузетна умјетничка дјела која су значајно допринијела
развоју културе и умјетности у академској и друштвеној заједници,
4) признања за успјешно дјеловање у одређеној области,
5) показане резултате у наставном раду и
6) који је дао значајан допринос подизању наставног и умјетничког кадра.
39

 (8) Приликом избора у научно-наставна звања, узима се у  обзир и вредновање
наставничких способности у оквиру система квалитета Универзитета.
(9) Наставник, односно сарадник који раније није изводио предавања дужан је
одржати приступно предавање, у складу са актом који ће усвојити Сенат.
(10) Поступак избора у научно-наставна звања  лица које је изабрано у научно и
истраживачко звање, ближе ће се прецизирати Правилником о поступку и
условима избора академског особља Универзитета у Бањој Луци;
(11) Статутом факултета/Академије могу се предвидјети и додатни услови за избор,
у складу са специфичностима појединих области.
Члан 136.
Са изабраним лицем закључује се уговор о раду на одређено или неодређено вријеме,
са пуним или непуним радним временом, уз обавезу провођења поновног избора у
исто или избора у више звање шест мјесеци прије истека периода на који су изабрани,
осим у звање редовног професора.
Члан 137.
(1) Период на који се бира академско особље на Универзитету утврђен је Законом.
(2) У изборни период не урачунава се вријеме проведено на породиљском одсуству
(без обзира да ли је ово одсуство искориштено у цијелости или не), боловању
дужем од годину дана и период проведен у вршењу јавне функције.
Члан 138.
(1) Изабрано лице, уз претходно поднесен захтјев ректору Универзитета и
добијено одобрење, има право на мировање рокова за избор у академска звања
у вријеме док обављају дужност ректора, проректора, декана и предсједника
Управног одбора, или док обављају јавну функцију.
(2) Уколико изабрано лице прекине радни однос са Универзитетом али га обнови
током трајања избора у академско звање, неће се проводити конкурсни
поступак за избор у звање, него ће се са тим лицем поново закључити уговор о
раду, уз обавезу да прије истека изборног периода, у складу са Законом, буде
проведена процедура избора у исто или више звање.
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)

Члан 139.
Академско особље бира Сенат на основу јавног конкурса.
Конкурс за избор расписује се шест мјесеци прије истека времена претходног
избора.
Конкурс који на приједлог вијећа факултета/Академије, расписује Универзитет,
објављује се у медијима.
Конкурс се расписује за ужу научну, односно умјетничку област.
Листу ужих научних/умјетничких области усваја Сенат, на приједлог вијећа
факултета/Академије.
Вијеће факултета/Академије именује комисију за разматрање конкурсног
материјала и писање извјештаја (у даљем тексту: комисија).
Чланови комисије не могу бити у звању нижем од онога у које се кандидат бира
и не могу бити у крвном сродству са кандидатом.
40

 (8) Чланови комисије за избор у академска звања и израду и одбрану магистарских
и докторских дисертација не могу бити брачни другови нити крвни сродници у
правој линији и побочној линији, закључно са првим степеном.
(9) Вијеће факултета/Академије на основу извјештаја комисије предлаже Сенату
кандидата за избор.
(10) Вијеће факултета/Академије изјашњава се о приједлогу комисије.
(11) Одлуку о избору доноси Сенат јавним изјашњавањем, на приједлог комисије,
односно вијећа факултета/Академије. Изузетно, на приједлог ректора или члана
Сената, одлуку о избору доноси Сенат тајним изјашњавањем.
(12) Са изабраним лицем ректор закључује уговор о раду, а о његовом спровођењу
стара се декан факултета/Академије, односно директор Института.
(13) Незадовољни кандидат може поднијети приговор Сенату против одлуке из
става (11) овог члана, у року од 15 дана од дана пријема обавјештења о одлуци
вијећа.
(14) Ближи услови за избор наставника и сарадника, као и истраживача у
институтима, поступак, начин и услови именовања, рад комисије за писање
извјештаја за избор, садржина извјештаја, публиковање извјештаја, рокови
поступка избора, као и друга питања у вези са поступком избора, ближе се
уређују правилником који доноси Сенат.
5.

Ангажовање истакнутих научника, стручњака или умјетника

Члан 140.
(1) Истакнути научник, стручњак или умјетник може да учествује у остваривању
дијела наставе на наставном предмету на Универзитету на основу одлуке вијећа
факултета/Академије.
(2) Услови, поступак и начин ангажовања лица из става (1) овог члана регулисаће
се статутима факултета/Академије.
6.

Ангажовање сарадника у настави

Члан 141.
На Академији умјетности сарадници могу, у сарадњи са наставником, изводити
наставу из дијела програма или појединих облика стручног, односно умјетничког
рада, обуку из стручних знања и вјештина и друге послове утврђене статутом
Академије.
7.

Пријевремени избор у звање

Члан 142.
Више академско звање се може стећи и прије утврђеног рока уколико је кандидат
стекао услове за избор у више звање и уколико је провео најмање три године у
настави након посљедњег избора, осим у случају избора у звање ванредног и редовног
професора.

41

 8.

Слободна студијска година

Члан 143.
(1) Наставници у звању доцента, ванредног и редовног професора који су
запослени на Универзитету најмање 5 (пет) година, имају право да траже
слободну студијску годину, о чему одлучује Сенат, на приједлог вијећа
факултета/Академије.
(2) Слободна студијска година одобриће се лицу из става (1) овог члана ако се
утврди да је у траженом периоду могуће обезбиједити несметано извођење
наставног процеса и да је разлог тражења слободне студијске године у интересу
Универзитета, односно факултета или Академије.
9.

Рад на другој високошколској установи

Члан 144.
(1) Наставник, односно сарадник Универзитета може закључити уговор о
допунском раду или неки други уговор о ангажовању на другој високошколској
установи, у складу са важећим прописима, уз претходно прибављено мишљење
декана факултета/Академије и уз сагласност ректора.
(2) Поступак и услови давања сагласности из става (1) овог члана регулисаће се
општим актом који доноси Управни одбор Универзитета.
10. Наставници страних језика и вјештина
Члан 145.
(1) Наставу страних језика, односно вјештина, на нематичним факултетима може
изводити и наставник страног језика, односно вјештина, који је завршио
магистарске студије, или други циклус студија с најмањом просјечном оцјеном
осам (8), има објављена најмање два стручна рада у одговарајућој области и
способност за наставни рад.
(2) Начин избора, те изборни период наставника из става (1) овог члана, уредиће се
посебним актом који доноси Сенат.
11. Почасна звања и признања
11.1. Почасни доктор наука
Члан 146.
(1) Универзитет може додијелити почасни докторат истакнутим научним,
културним и другим јавним личностима из земље и иностранства за изузетан
допринос у појединим областима наставног, научног, истраживачког,
умјетничког и другог стваралаштва.
(2) Одлуку о додјељивању почасног доктората доноси Сенат на приједлог вијећа
једног или више факултета/Академије.
(3) Свечану промоцију почасног доктора обавља ректор.

42

 11.2. Професор емеритус
(1)

(2)

(3)
(4)

Члан 147.
Универзитет може, на приједлог вијећа факултета/Академије, додијелити звање
професор емеритус редовном професору, пензионисаном послије ступања на
снагу Закона, који се посебно истакао својим научним, односно умјетничким
радом, стекао међународну репутацију и постигао резултате у обезбјеђивању
наставно-научног, односно умјетничког подмлатка у области за коју је изабран.
Професор емеритус може учествовати у извођењу наставе на другом и трећем
циклусу студија, учествовати у изради истраживачких пројеката, бити ментор
за студенте на другом и трећем циклусу студирања и бити члан комисије за
избор у звања, али не може бити одређен за одговорног наставника.
Права и обавезе лица које је изабрано у звање из става (1) овог члана утврђује
се уговором.
Критеријуме и поступак додјеле звања професор емеритус, права и обавезе, те
друга питања везана за рад и ангажовање ових лица, утврђена су Законом и
правилником који доноси Сенат.
11.3. Универзитетска признања и награде

Члан 148.
Истакнутим наставницима и другим запосленим радницима Универзитета који су
својим дугогодишњим радом на Универзитету дали посебан допринос развоју
Универзитета, другим појединцима или правним лицима који су помогли афирмацију
и развој Универзитета, могу се додијелити универзитетска признања у облику повеље,
плакете и новчане награде, што ће се регулисати посебним актом који ће донијети
Сенат.
12. Административно особље
Члан 149.
(1) Број и структура административног особља, услови и начин заснивања радног
односа утврђују се Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији
радних мјеста на Универзитету.
(2) Приликом запошљавања административног и помоћно-техничког особља на
Универзитету водиће се рачуна о равномјерној заступљености припадника
конститутивних народа и осталих.
X

РАДНИ ОДНОСИ

Члан 150.
У погледу права, обавеза и одговорности академског особља и других запослених
лица на Универзитету која нису регулисана Законом и овим Статутом, примјењују се
општи законски прописи којима се уређују радни односи.

43

 Члан 151.
(1) Ректор Универзитета ће, уз претходно прибављено мишљење декана факултета
или Академије, утврђивати оправданост рада, односно постојања сукоба
интереса у сваком појединачном случају ангажовања наставника и сарадника
на другим јавним или приватним високошколским установама у складу са
законом.
(2) У случају ангажовања наставника и сарадника на јавним функцијама, одлуке ће
се доносити у складу са примјењивим прописима који регулишу ту област.
XI

ОБЕЗБЈЕЂЕЊЕ КВАЛИТЕТА СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА, НАСТАВЕ И
УСЛОВА РАДА

Члан 152.
Универзитет сваке године проводи поступак самовредновања и оцјене квалитета
наставе и услова рада, а сваке двије године оцјену квалитета својих студијских
програма.
Члан 153.
За поступак самовредновања, континуирано праћење, обезбјеђење и унапређење
квалитета одговоран је Комитет за обезбјеђење квалитета Универзитета којег формира
Сенат.
(1)

(2)
(3)
(4)
(5)

Члан 154.
Комитетом за обезбјеђење квалитета (у даљем тексту: КОК) предсједава
проректор за наставу и студентска питања, а чине га представници академског
особља који имају искуства у области обезбјеђења квалитета и долазе из
различитих организационих јединица Универзитета.
КОК у свом саставу има најмање 20% представника студената и најмање 20%
представника из реда спољних партнера.
КОК је задужен за припремање стратегије и политике Универзитета из области
обезбјеђења квалитета и формирање приједлога ректору и Сенату за коначно
усвајање.
Задатак КОК-а је прављење краткорочних и дугорочних планова за
побољшавање квалитета и надгледање и координацију процедуре везане за ово
питање.
КОК-у у његовом раду помаже и универзитетска канцеларија за обезбјеђење
квалитета, која ће пружати адекватну административну и техничку подршку у
раду на обезбјеђењу квалитета, те координатори за обезбјеђење квалитета на
организационим јединицама Универзитета.

Члан 155.
(1) Сенат ће усвојити упутство за израду и побољшање студијских програма.
(2) Универзитет обезбјеђује учешће студената у процедурама обезбјеђења
квалитета, као и консултације са послодавцима, представницима радника и
другим партнерима.
44

 (3) Учешће студената у процедурама је дио редовног годишњег праћења, а
укључује оцјењивање редовности предавања, консултација, испита, те односа
академског и административног особља према студентима од стране студената,
као и консултације са различитим облицима студентског организовања и
представницима студената у академским тијелима.
(4) Резултати студентског оцјењивања редовности предавања, консултација,
испита, те односа академског и административног особља према студентима
биће јавно истакнути у просторијама надлежних факултета/Академије у
трајању од најмање 15 дана од дана објављивања.
(5) По истеку рока из става (4) овог члана, о резултатима ће расправљати
катедре/вијећа студијских програма, а затим вијеће факултета/Академије и
предложити мјере за отклањање уочених недостатака.
(6) Сенат ће донијети акт којим ће регулисати питања учешћа студената у
оцјењивању квалитета наставног процеса.
Члан 156.
Консултације са партнерима су дио периодичног праћења студијских програма, а
укључују све партнере: бивше студенте, послодавце, синдикате, органе власти,
локалне представнике и др.
Члан 157.
(1) Информације прикупљене годишњим праћењем и периодичним прегледима
студијских програма су јавне.
(2) На основу информација из става (1) овог члана, Универзитет ће предузети
конкретне мјере за побољшавање квалитета и проводити стратегију за
континуирано побољшавање квалитета.
Члан 158.
Сенат ће посебним актом утврдити састав, поступак избора чланова КОК-а, те
детаљне смјернице, критеријуме, стандарде и процедуру за интерно осигурање
квалитета.
XII ЈАВНОСТ РАДА УНИВЕРЗИТЕТА
Члан 159.
(1) Рад Универзитета је јаван.
(2) Универзитет је дужан благовремено и истинито обавјештавати јавност о
обављању својих дјелатности.
(3) Универзитет, односно факултет и Академија, обавјештавају  јавност путем
средстава јавног информисања, давањем појединачних усмених обавјештења,
издавањем редовних и посебних публикација, те оглашавањем на огласним
плочама и интернетским страницама.

45

 XIII ЕВИДЕНЦИЈА И ЈАВНЕ ИСПРАВЕ
Члан 160.
Евиденције:
(1) Универзитет, односно факултет и Академија воде евиденције о:
1) студентима првог циклуса студија;
2) студентима другог циклуса студија;
3) студентима трећег циклуса студија;
4) испитима;
5) успјеху студената на крају школске године;
6) издатим дипломама;
7) студентима који су завршили студиј прије утврђеног рока;
8) студентима, носиоцима универзитетских признања;
9) студентима којима су изречене мјере због повреде обавеза студената;
10) лицима која су стекла високу стручну спрему, титулу магистра и научни
степен доктора наука;
11) запосленом особљу и особљу по уговору;
12) избору у звање;
13) имовини, комерцијалним уговорима, финансијском пословању
организационих јединица Универзитета;
14) научно-истраживачким пројектима, издавачким пројектима и сл.;
15) библиотечким јединицама Универзитета;
16) свим другим подацима које одреди Управни одбор Универзитета и
17) друге евиденције утврђене Статутом и општим актима Универзитета.
(2) Општим актом Управног одбора прописаће се начин вођења евиденција.
(3) Матичне књиге и евиденције о издатим дипломама трајно се чувају.
(4) Заштита података из евиденција који су личне и повјерљиве природе врши се
на прописан начин и у складу са Законом о заштити личних података.
Члан 161.
Јавне исправе:
Јавне исправе које издаје Универзитет су:
(1) диплома о стеченом степену стручне спреме;
(2) диплома о стеченој академској титули магистра и научном степену доктора
наука;
(3) додатак дипломи;
(4) индекс, исписница, увјерење о дипломирању;
(5) увјерење о положеним испитима и оствареним ECTS бодовима;
(6) увјерење о успјеху на студију и
(7) увјерење о учешћу у појединим облицима стручног усавршавања.

46

 XIV ПРИЗНАВАЊЕ СТРАНИХ ВИСОКОШКОЛСКИХ ИСПРАВА,
КВАЛИФИКАЦИЈА И ПЕРИОДА СТУДИРАЊА
Члан 162.
(1) Универзитет је надлежан да призна периоде студирања, стране високошколске
исправе и квалификације које је студент стекао/похађао изван територије Босне
и Херцеговине, како из разлога наставка студија истог нивоа-степена, тако и
због уписа на виши ниво-степен студија.
(2) Поступак признавања не спроводи се:
1) када је јавна исправа стечена на територији бивше СФРЈ до 6. априла 1992.
године,
2) за јавне исправе и документе из члана 4. и 5. Споразума о узајамном
признавању докумената у образовању и регулисању статусних питања
ученика и студената (“Службени гласник Републике Српске“, број 79/05),
стечене на акредитованим високошколским установама у Републици
Србији.
(3) Јавна исправа из става (2) овог члана има исто правно дејство као јавна исправа
издата на територији Републике Српске.
Члан 163.
(1) Универзитет доноси одлуке о признавању на основу одговарајућих
информација о квалификацијама, или периодима студија за које се признавање
тражи.
(2) У поступку из става (1) овог члана примјењиваће се правила која регулишу
питање признавања исправа, квалификација или периода студирања, која су
усвојили надлежни органи, или су садржана у међународним уговорима који су
на снази.
Члан 164.
(1) Кандидат који тражи признање дипломе или друге исправе дужан је савјесно
обезбиједити све адекватне информације.
(2) Универзитет може захтијевати додатне релевантне информације од иностране
институције која је кандидату додијелила дату квалификацију, односно од
институције у којој се одвијао дотични студиј.
Члан 165.
Универзитет може затражити додатне информације од надлежних органа у Босни и
Херцеговини, Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине или
кантоналних власти о питањима признавања диплома, односно исправа.
Члан 166.
Универзитет је дужан признати период студирања студенту који је провео у оквиру
програма високог образовања у некој другој земљи, осим ако се не установи да
постоје велике тематске разлике у програму или другим одлучујућим елементима
између овог периода студирања и дијела универзитетског програма који студент
тражи да му се призна.
47

 Члан 167.
Процедуру признавања периода студирања, исправа, диплома и степена студија врше
вијећа факултета/Академије, на начин и под условима регулисаним актом из члана
171. овог Статута.
Члан 168.
У случају потребе за додатним информацијама о иностраним образовним програмима,
структурама и институцијама у поступку признавања периода студирања, исправа,
диплома и степена студија оствариће се сарадња са ENIC канцеларијама и другим
тијелима на међународном плану.
Члан 169.
У поступку признавања може се тражити стручно мишљење о упоредивости дате
квалификације од стручњака из области квалификације коју треба процијенити.
Члан 170.
(1) Рјешење о признавању доноси вијеће факултета/Академије.
(2) Против рјешења из става (1) овог члана може се поднијети приговор Сенату у
року од 15 дана.
(3) Одлука Сената по приговору из става (2) овог члана је коначна.
Члан 171.
Сенат ће посебним актом детаљније регулисати услове и процедуру везану за
признавање периода студирања, страних високошколских исправа и квалификација
које је студент стекао/похађао изван територије Босне и Херцеговине.

XV ЕКВИВАЛЕНЦИЈА РАНИЈЕ СТЕЧЕНИХ ЗВАЊА
Члан 172.
(1) Лица која су завршила студиј на Универзитету у Бањој Луци према прописима
који су били на снази до ступања на снагу Закона, односно по наставном плану
и програму прије увођења ECTS бодова, могу тражити од факултета или
Академије на којој су стекли звања да им у посебном поступку изда јавну
исправу о еквиваленцији раније стеченог звања са новим звањем, у складу са
Законом.
(2) Надлежни органи Универзитета, односно факултета/Академије, извршиће
вредновање студија и остварених резултата студирања лица која су претходно
образовање стекла на другим високошколским установама у земљи и свијету,
ради наставка образовања на програму неког од факултета/Академије на
Универзитету у Бањој Луци.
(3) Услови и поступак издавања исправа из става (1) и (2) овог члана регулисаће се
посебним правилима које усваја Сенат, уз претходно прибављено мишљење
вијећа факултета/Академија.

48

 XVI ФИНАНСИРАЊЕ УНИВЕРЗИТЕТА
Члан 173.
(1) Универзитет се као јавна установа финансира из средстава буџета Републике
Српске, буџета јединица локалне самоуправе, као и из властитих средстава,
донација, поклона, завјештања и других извора, у складу са законом.
(2) Универзитет, факултети и Академија могу стицати средства из:
1) реализације програма научних истраживања и умјетничких програма;
2) међународних и домаћих пројеката;
3) остваривања стручног образовања и усавршавања;
4) накнада које плаћају студенти;
5) средстава остварених од издавачке и информативне дјелатности;
6) прихода по основу ауторских права и патената;
7) прихода од управљања земљиштем и зградама у његовом/њиховом
власништву;
8) поклона и завјештања;
9) других извора насталих обављањем дјелатности по посебним уговорима.
Члан 174.
(1) Финансијским планом Универзитета и факултета/Академије, односно
Института исказују се потребна средства за дјелатност Универзитета,
факултета/Академије, односно Института, а у циљу остваривања основне
дјелатности.
(2) Ректор, финансијски директор, декани факултета и Академије, односно
директор Института одговорни су за припрему финансијског плана, годишњих
и других финансијских извјештаја, које разматра и усваја Управни одбор.
(3) Декан факултета/Академије, односно директор Института одговоран је у дијелу
планирања, управљања и коришћења средстава која припадају факултету/
Академији и припрема извјештај који се односи на та средства, а подноси га
вијећу факултета/Академије на усвајање.
Члан 175.
Факултети, Академија, Институт и друге организационе јединице Универзитета имају
посебан интерни обрачун резултата пословања, у складу са законом и овим Статутом.
Члан 176.
(1) Стицање, коришћење и расподјела властитих прихода Универзитета утврдиће
се посебним правилником.
(2) Правилник из претходног става овог члана доноси Управни одбор на приједлог
ректора, уз претходно прибављено мишљење Проширеног колегијума.

49

 XVII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 177.
(1) Мандат постојећих органа Универзитета, односно факултета/Академије трајаће
до времена истека мандата на који су бирани у складу са законом.
(2) Изабрани чланови Управног одбора и Сената остају на функцији до истека
мандата на који су бирани у складу са законом.
(3) Представници студената у органима Универзитета, односно факултета/
Академије остају на функцији до истека мандата на који су изабрани у складу
са законом.
Члан 178.
(1) Студенти уписани на дипломски и постдипломски студиј према одредбама
Закона о универзитету („Службени гласник Републике Српске“, бр. 12/93,
14/94, 99/04 и 92/05) имају право да заврше студиј по започетом наставном
плану и програму, условима и правилима студирања, најдуже до краја школске
2012/2013. године, осим студената уписаних на дипломске студије у трајању од
пет или шест година који могу завршити ове студије најдуже до краја
академске 2015/2016. године.
(2) Студенти из става (1) овог члана који не доврше студије према старом
студијском плану и програму у наведеном року, могу наставити студиј према
правилима утврђеним Законом о високом образовању и овим Статутом и на
њему установљеном наставном програму.
(3) Студенти из претходног става овог члана могу се укључити у студијске
програме на начин и под условима утврђен правилима студија Универзитета, у
складу са Законом и статутима факултета/Академије.
Члан 179.
(1) Организационе јединице Универзитета (факултети, Академија и Институт)
донијеће своје статуте најкасније у року од три мјесеца од дана ступања на
снагу овог Статута.
(2) Декани факултета, Академије и директор Института именоваће радну групу за
припрему текста статута факултета, Академије и Института, у чијем саставу ће
бити најмање један студент.
(3) Сагласност на статуте из става (1) овог члана даје Сенат, у складу са својим
овлашћењима.
Члан 180.
Даном ступања на снагу овог Статута престаје да важи Статут Универзитета у Бањој
Луци број: 05-419-7-2/07 од 20.06.2007. године, Одлука о измјенама и допунама
Статута Универзитета у Бањој Луци, број: 05-981-8-4/07 од 23.11.2007, Одлука о
измјенама и допунама Статута Универзитета у Бањој Луци, број: 05-1999-II-3/08 од
17.06.2008. године, Одлука о измјенама и допунама Статута Универзитета у Бањој
Луци, број: 05-5118-XV-2/08 од 25.12.2008. године, Одлука о измјенама и допунама
Статута Универзитета у Бањој Луци, број: 05-58-XVI-2/09 од 29.01.2009. године,
Одлука о измјенама и допунама Статута Универзитета у Бањој Луци, број: 05-586XIX-2/10 од 17.02.2010. године.
50

  
  

a. ?g
2? ??iij CTa?ry'r cryna 
YHHBepameTa.

Bpoj: 

l1411111181.
a wary noHomeEa, a o?jaa?he ce H5. net? 0113311111111

 

51