Република Србија ДРЖАВНО ВЕЋЕ ТУЖИЛАЦА Број: ДВТ ПС 4/18 Датум: 28.9.2018. године ул. Ресавска бр. 42 Београд ГИ МИШЉЕЊЕ ПОВЕРЕНИКА ЗА САМОСТАЛНОСТ ЈАВНОГ ТУЖИЛАШТВА О ПОЛИТИЧКОМ ПРИТИСКУ НА НОСИОЦА ЈАВНОТУЖИЛАЧКЕ ФУНКЦИЈЕ У ОЈТ ВРШАЦ Дана 20.3.2018.године достављен ми је поднесак новинарке Б-а, Н.Н. У поднеску се наводи да је у Решењу о одбацивању кривичне пријаве КТ. од 16.9.2016.године, заменик јавног тужиоца у ОЈТ Вршац, Н.Н, закључила да је директорка предузећа ЈП Вршац, Н.Н., новцем ЈП платила аутобусе за превоз симпатизера на митинг Српске напредне странке, али да по њеном уверењу нема елемената кривичног дела у поступању Н.Н., јер ''није прибавила корист'' већ ''искључиво направила штету предузећу''. Н.Н. тврди да одлука заменице јавног тужиоца, ОЈТ Вршац, Н.Н., садржи доста нелогичности и тражи од Повереника да провери овај предмет. У прилогу овог дописа достављено је Решење о одбачају кривичне пријаве ОЈТ Вршац КТ. од 16.09.2016.године као и резиме извештаја о раду који је потписан од стране Н.Н. У Решењу о одбацивању кривичне пријаве КТ. од 16.09.2016.године одбацују се анонимне кривичне пријаве против Н.Н., поднетe због кривичног дела Злоупотреба службеног положаја из чл. 359 ст.1 КЗ, јер не постоје основи сумње да је пријављена извршила наведено кривично дело, нити било које друго кривично дело за које се гони по службеној дужности. Одлуком А 393/17 од 07.04.2017.године Државног већа тужилаца, Повереник за самосталност јавног тужилаштва је овлашћен да указује на поступке којима се угрожава самосталност и интегритет, предлаже Већу превентивне мере у циљу јачања самосталности и интегритета, сарађује са етичким одбором и дисциплинским органима, као и другим органима и организацијама које се баве питањима самосталности и интегритета, обавештава Веће и јавност о постојању политичког и другог недозвољеног утицаја на рад јавног тужилаштва и сачињава извештај о поступању. Самим тим, Повереник за самосталност јавног тужилаштва нема овлашћење да одлучује о евентуалним неправилностима и нелогичностима у раду јавног тужиоца, као што се у допису Н.Н. тражи. Будући да Повереник за самосталност јавног тужилаштва нема овлашћење да улази у поступање надлежног тужиоца у појединачном предмету, нити може да даје упутства за рад, одлука ОЈТ Вршац може да буде сагледавана искључиво са становишта постојања евентуалног политичког или другог недозвољеног утицаја или са становишта утиска о томе да ли је тужилаштво поступало самостално. Поступајући по поднеску Н.Н., дана 18.4.2018. године обратио сам се Републичком јавном тужилаштву са тражењем да ми се одобри увид у предмет Основног јавног тужилаштва у Вршцу КТ.. Списи ОЈТ Вршац достављени су канцеларији ДВТ-а, дана 27.7.2018.године. Након тога, дана 7.9.2018.године поднеском сам се обратио заменику Основног јавном тужилаштву у Вршцу, Н.Н., са захтевом да се изјасни да ли је у предмету КТР. вршен било какав политички или други недозвољен утицај на њен рад. Н.Н. је 28.9.2018. доставила изјаву под ознаком КТР. од 26.9.2018.године у којој je истакла да је у свему поступала законито и да никакав политички, нити неки други утицај није вршен на њен рад, нити је било ко утицао на одлуку у конкретном предмету. У решењу о одбацивању кривичне пријаве ОЈТ Вршац исцрпно се наводи садржина података и списа који су прибављени у предистражном поступку. Такође, уочљиво је да су прибављени релевантни подаци и да је обављен разговор са две особе у својству грађана, као и да су основи сумње о постојању кривичног дела разматрани са становишта више кривичних дела против привреде и службене дужности. Имајући у виду изјаву Н.Н., као и садржину списа мишљења сам да у конкретном случају није било повода да се посумња у постојање евентуалног политичког притиска према носиоцу јавнотужилачке функције приликом рада на предмету КТ. ОЈТ Вршац. Одлуку ОЈТ у Вршцу о одбацивању кривичне пријаве, разматрао сам и са становишта дужности јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца да очувају поверење у самосталност јавног тужилаштва. Чињеница да није било повода за сумњу да је било политичког притиска, сама по себи није довољна за извођење закључка да је очуван утисак о самосталности. Стога сам одлуку ОЈТ Вршац разматрао и са становишта начина на који је одлука образложена, односно да ли је начином образлагања носилац јавнотужилачке функције у конкретном случају очувао утисак о самосталности јавног тужилаштва. О потреби да се очува поверење у самосталност јавног тужилаштва постоје бројне норме. У члану 4. Правилника о управи у јавним тужилаштвима говори се о томе да су јавни тужилац и заменик самостални у обављању своје функције, али и да су дужни да очувају поверење у своју самосталност. То значи, да свака одлука мора да буде донета самостално, да поступак који претходи доношењу одлуке као и садржина одлука које се доносе у јавном тужилаштву из угла објективног посматрача морају да остављају утисак да су донете самостално и без мешања са стране. За такав утисак пресудно је да поступак буде правилан као и да садржина одлуке буде свеобухватна, јер се само тако искључује утисак о могућој пристраности. Међутим, решење ОЈТ Вршац о одбацивања кривичне пријаве у делу у коме се разматра постојање основа сумње да је извршено кривично дело Злоупотреба службеног положаја из чл индивидуализоване разлоге. .359. КЗ-а, садржи уопштене и недовољно Такође, закључак изнет у Решењу о одбацивању кривичне пријаве (стр. 3. ) да је уговорима ''искључиво'' нанета штета ''Инвест стан'' д.о.о. и да у исти мах тиме није прибављена корист субјекту у чијем интересу су закључени уговори је генералног карактера, без довољно посебне аргументације о томе из чега произилази такво закључивање. Према пракси Европског суда за људска права у истрази се морају испитати све чињенице (M C v. Bulgaria, 39272/98, 4. decembar 2003. godine) и мора се поступати са дужном пажњом (S Z v Bulagaria, 29263/12 od 3. mart 2015), да би истрага била свеобухватна и делотворна. Примењујући ставове ЕСЉП, као аргумент ауторитета на конкретан случај, изостанак потпуне аргументације о томе да се не предузме кривично гоњење могао би да се створи утисак да поступак пред јавним тужиоцем није био потпун, у смислу правног разматрања свих аспеката случаја, и самим тим код јавности створи разумну сумњу коју је могуће и објективно оправдати, да јавно тужилаштво није поступало самостално. Због тога је потребно да јавни тужиоци и заменици јавног тужиоца уложе додатни напор приликом образлагања одлука у предметима за које је јавност заинтересована, јер дужност јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца није само да реши конкретан случај, већ и да у поступку одлучивања и садржином разлога уз своју одлуку очува поверење у самосталност јавног тужилаштва. ПОВЕРЕНИК ЗА САМОСТАЛНОСТ JАВНОГ ТУЖИЛАШТВА Др Горан Илић